Španci nam na osnovu ovoga oteli ime “European Nightmare”

Košarkaši Španije imaju generacijske uspehe kakve naša zemlja ne bi imala ni kada bi se spojili uspesi Đorđevića, DIvca, Bodiroge sa onima iz ovog veka

Hteli to da priznamo ili ne, brojke su egzaktne i one kažu da su Španci na Mundobasketu u Kini osvojili svoju 13. medalju u 21. veku što je najviše od svih evropskih selekcija.

Foto: MN Press

I to više nego duplo. Od Evrobasketa u Istanbulu 2001. naovamo, Španci "deru" na skoro svakom velikom takmičenju na kom se pojave i od tada su praktično pretplaćeni na postolje i odličja.

Tri zlata, dva srebra, tri bronze sa Evropskih prvenstava, dva svetska zlata, pa dva srebra i bronza sa Olimpijskih igara su najblaže rečeno zadivljujuć učinak od 2001. godine do sada.

Foto: Tanjug/AP

Mi smo, kao Srbija i Jugoslavija u tom periodu uzeli šest medalja. Zlato u Turskoj na Evrobasketu, zlato u Indijanapolisu 2002. i onda četiri srebra, jedno sa Evrobasketa 2009, jedno sa Svetskog prvenstva 2014, jedno sa Olimpijskih igara iz Rija i na kraju još jedno sa prvenstva Starog kontinenta pre dve godine.

Uz Srbiju, šest medalja u novom veku imaju još Francuzi (po jedno zlato i srebro i četiri bronze), pet medalja imaju Litvanci, po tri Grci i Rusi, po dve Turci, Nemci i Italijani i jednu Slovenci.

Tu 2001. pamtimo kao poslednju godinu kada je naša reprezentacija dominantno stigla do zlata prosečno dobijajući rivale dvocifrenom razlikom sve do finala kada je Jugoslavija pobedila Tursku.

Foto: MN Press

Nakon toga, Mark i Pau Gasol, Navaro, Kalderon, Garbahosa, Kabezas, Rejes, Fernandez, a kasnije Rubio, Rodrigez i ostali redom su rušili sve.

Evrobasket koji je označio početak pada i "crne rupe" srpske košarke, u Švedskoj 2003. bio je potvrda da bronza Španaca iz Istanbula nije bila slučajna, pošto je Furija stigla do finala i uzela srebro.

Na Svetskom prvenstvu u Japanu 2006. su stigli do prvog svetskog zlata, Rusija ih je šokirala u finalu Evrobasketa 2007. pa tada nisu izdržali breme velikog favorita, ali medalja nije izostala.

Porazom su okončali i Olimpijske igre u Pekingu 2008, mada su bili opasan takmac Amerikancima u jednoj brzoj utakmici i dobroj košarci.

Prvo evropsko zlato su dočekali pobedom nad Srbijom u finalu prvenstva Evrope 2009.

Prvi meč na tom Evrobasketu Srbija je u grupi odigrala baš sa Španijom. Prelaz na novu srpsku generaciju se isplatio, pa je na startu prvenstva odbranom i strašnom tranzicijom Orlova, Španija doživela i prvi poraz koji je nama dao krila, a njih nije obeshrabrio.

Pau Gasol je imao povredu prsta, ali kako se oporavljao, tako je Španija igrala sve bolje i onda nas oduvala u finalu za evropsko zlato koje je odbranila i 2011.

Tog prvenstva se mi sećamo po činjenici da je jedan promašen zicer Duška Savanovića protiv Francuza promenio čitav tok prvenstva i slomio mentalni sklop ekipe koja je igrala prilično dobro.

Amerikanci su bili prejaki za Furiju i u finalu Olimpijskih igara u Londonu 2012, dok su na Evrobasketu 2013. demolirali Srbiju u u četvrtfinalu 90:60 na putu do nove medalje - bronze.

Nismo dobili priliku da im se osvetimo dve godine kasnije jer je Srbiju u polufinalu Evrobasketa poprilično isprebijala ekipa Litvanije pa su Litvanci poraženi u finalu, a Španci su osvojili novo zlato.

U Riju smo godinu kasnije završili ispred njih jer smo preko Australije stigli do finala OI, dok su Španci izgubili od Amera glatko 29 razlike, a onda pobedili "Bumerse" u meču za bronzu 89:88.

Bronzu su uzeli i na Evropskom prvenstvu 2017. godine i sada uzeli novo zlato. Čak i kada bismo spojili uspeh našeg nacionalnog tima sa drugom polovinom devedesetih godina, opet ne bismo mogli da stignemo Španiju po broju medalja.

Jugoslavija je od 1995. do 2000. uzela dva evropska zlata, jednu bronzu i još jedno svetsko zlato (1998), što bi zbirno bilo 11 odličja uz srebro iz Atlante.

Doduše, pitanje je da li bi Španci bili u ikakvoj prednosti da nije bilo rata, sankcija i kasnije bombardovanja, pošto većina ljubitelja košarke zna šta za ovaj sport znače imena poput Divca, Đorđevića, Bodiroge, Rađe, Kukoča i ostali iz stare Jugoslavije koji su bili pretplaćeni na medalje kao što su to Španci danas.

Pitanje je i kako će izgledati njihov sastav naredne godine na Olimpijskim igrama u Tokiju ako ne bude Marka Gasola, mada su Serhio Ljulj i Riki Rubio pokazali da više nego dostojno mogu da preuzimaju uloge lidera po potrebi.

Pau Gasol je sada prošlost, Španija se i bez njega po pravilu dočepa medalje, a na nama je da dočekamo kraj njihove vladavine koja bi zaključno sa Tokiom trajala punih dvadeset godina.

Telegraf.rs