Cilj mi je da jednog dana sednem na Zvezdinu klupu

Perspektivni trener, posle uspeha u omladinskom fudbalu, na idealan način zakoračio na najsvetliju domaću pozornicu

Radnik iz Surdulice tokom drugog dela jeseni igrama se uvrstio među ovosezonska prijatna iznenađenja, a velike zasluge za napredak kluba sa juga zemlje pripadaju i Slavoljubu Đorđeviću, perspektivnom strategu koji je nastavio sa uspesima koje je beležio vodeći bisere Crvene zvezde.

Nekadašnji defanzivac kormilo superligaša preuzeo je u septembru nakon rastanka kluba sa Simom Krunićem i za četiri meseca uspeo je da iz raspoloživih snaga izvuče maksimum te je tako ukrasio sjajnu godinu u kojoj je sa omladincima Crvene zvezde igrao evropsko proleće i osvojio krunu šampiona Srbije.

Fenomenalni uspesi bili su povod da Đorđević na početku 2021. godine napravi rezime ostvarenog i otkrije predstojeće planove i ciljeve.

"Ceo period u Zvezdinoj školi, a posebno poslednja godina, ostao mi je u lepom sećanju. Nema ništa bolje nego kad kao igrač prođete sve selekcije Crvene zvezde i prvi tim, a potom budete i trener u kubu ukojem ste se formirali kao fudbaler. Sve sam radio korak po korak, sa stavom da u fudbalu treba da se uči od slova "A". Tako sam trenerski posao počeo u pretpetlićima Zvezde, kao pomoćnik. Cilj mi je bio da učim što više i postepeno sam napredovao. Bogu hvala rezultati su me pratili i poslednja sezona je stigla kao šlag na tortu za sve što sam prošao u Ljutice Bogdana", počeo je sumiranje utisaka iz prethodne godine aktuelni strateg Radnika.

Ciklus kojim je završeno formiranje generacije koju su predvodili RadulovićPantović, BabićLukićMatić i drugi biseri završen je sa sezonom 2019/20, a time i zadatak koji je Đorđević preuzeo tri godine ranije.

"Izveli smo na put supertalentovanu generaciju koja i sad to potvrđuje. Trojica igrača igraju u Superligi: Novaković, Pantović i Radulović, a tu su i fudbaleri koji stasavaju u Grafičaru i koji će, ubeđen sam, za godinu-dve potvrditi da su biseri srpskog fudbala. Radulović je ozbiljan potencijal i to pokazuje u prvom timu Zvezde. Iskoristio je svaku šansu i ne vidim razlog da ne napravi ozbiljnu karijeru. Golman Katić koji je na pozajmici u Prvoj ligi takođe je veliki potencijal. Tu su i igrači koji sazrevaju u Grafičaru Matić, Lukić, Blagojević, Burmaz... Veoma sam ponosan na godine rada sa njima i sve što smo postigli ostavili smo kao zadatak narednim generacijama da dostignu i nadmaše. Zvezda je moja kuća i moj život i veoma sam ponosan na ostvareno u njoj. Stigao je momenat da uplovim u seniorski fudbal i letos sam napravio iskorak".

FUDBAL NAS NAGRADIO GRUBOM KAZNOMSlavlje prošlosezonskih omladinaca Zvezde nakon pobede protiv Olimpijakosa, Foto: StarsportSlavlje prošlosezonskih omladinaca Zvezde nakon pobede protiv Olimpijakosa, Foto: Starsport

Titula šampiona Omladinske lige Srbije predstavljala je poslednji uspeh mladog trenera pre rastanka sa crveno-belima, ali je znatno više pažnje od dolaska na državni ton predstavljao uspeh u grupnoj fazi Lige šampiona za omladince i izboreno drugo mesto i proleće u Evropi uz Bajern, a ispred Totenhema i Olimpijakosa.

"Omladinska liga je korak do seniorskog fudbala i veoma teško je osvojiti je. U Zvezdi je pre mene, poslednjih godina samo Milan Lešnjak uspeo u tome. Drugi klubovi imaju takođe ozbiljne ekipe i igraju ozbiljan fudbal. Bilo je teško, a potvrda kvaliteta stigla je u Ligi šampiona. U Zvezdi se podrazumeva osvajanje trofeja, a jedino pravo merilo za mlađe selekcije su turniri u Evropi i, za nas, Liga šampiona u kojoj smo imali čast da učestvujemo. Podatak da je selekcija pre naše osvojila samo jedan bod, sa možda i jačim timom, uz pomoć dva-tri prvotimca, govori koliko je teško ostvariti uspeh u takvoj konkurenciji, pogotovo jer je generacija koju sam vodio bila mlađa dve godine od rivala što je velika razlika u omladinskom fudbalu. Momci su pokazali neverovatan karakter i želju za uspehom i to nije bilo slučajno, svi u klubu su bili fascinirani, kao i ja. Svi su ponosni na ostvareni uspeh i sa zadovoljstvom ga se sećaju".

Upravo na internacionalnoj sceni sazreli su juniori crveno-belih rođeni 2002. godine, ali i trener koji se potom otisnuo u seniorske vode. Pri osvrtu na grupnu fazu, Đorđevićeva pažnja zadržala se na utakmici protiv Totenhema u Londonu.

"Dva momenta su bila prelomna u prethodnoj sezoni. Prvi je duel sa Bajernom u Minhenu u kojem smo imali veoma male šanse, a odigrali smo 0:0 i osvojili bod. Momci su videli da imaju kvalitet, da mogu da igraju sa najboljima. Dobili su neverovatno samopouzdanje, nadošli su i igrali smo fenomenalno. Ipak, ključni momenat bio je poraz od Totenhema u Londonu. Posle utakmice u Minhenu, mislim da su igrači izgubili predstavu o realnosti. Poraženi smo od Totenhema sa 2:9, takva se utakmica dogodi jednom u 100 godina, da od 11 šuteva primite devet golova. Fudbal nas je grubo kaznio, a ja na to gledam kao nagradu jer nas je rezultat vratio u ralnost i naterao nas da radimo bolje, da se bolje spremamo i naučio nas da ne smemo da se opuštamo. Sledeći meč posle gostovanja u Londonu bio je protiv Brodarca. Bilo je veoma teško igrati protiv jednog od glavnih rivala za titulu samo nekoliko dana posle takvog poraza. Bio je to veliki test za generaciju, gubili smo sa 0:1 i stigli do pobede od 4:1 na kraju. Način na koji su se momci digli za tri dana je za mene fascinantan. Usledio je revanš protiv Totenhema i pobeda. Već za vikend smo igrali protiv Partizana i pobedili sa 2:1. Imali smo jedan dan da se oporavimo i jedan dan da se pripremimo za Bajern koji je izveo najjači sastav samo protiv nas i uprkos svemu smo odigrali 1:1. Ceo taj niz smatram da je nestvaran, a iz ove perspektive jasno je koliki je značaj imao susret u Londonu".

RIZIKOVALI I RADNIK I JA, ALI NIKO NIJE POGREŠIOStanković i Đorđević na meču Radnika i Crvene zvezde, Foto: StarsportStanković i Đorđević na meču Radnika i Crvene zvezde, Foto: Starsport

Pomerene granice u omladinskom fudbalu bile su znak da je vreme za novi izazov, za veće iskušenje te je Đorđević na početku septembra preuzeo Radnik. Superligaš iz Surdulice posle šest kola je imao četiri osvojena boda pa je pred novim šefom stručnog štaba bio veoma zahtevan izazov.

"Po prirodi sam veoma ambiciozan i nakon što sam dostigao maksimum u omladinskom fudbalu osetio sam da je trenutak da se okušam u seniorskom fudbalu. Rukovodstvu Radnika sam veoma zahvalan na ukazanom poverenju. Nije bila laka odluka zaposliti trenera koji nema dan staža u seniorskom fudbalu. Rizikovao sam ja, rizikovali su i oni, a po razultatima bih rekao da niko nije pogrešio. Za mene je to bio ozbiljan iskorak. Sve je drugačije, od odnosa sa igračima, preko komunikacije i načina rada. Stičem ozbiljno iskustvo, svaki početak je težak pa je tako bilo i po dolasku u Surdulicu. Prve dve utakmice smo izgubili. Nemoguće je da igrači vas prihvate i usvoje sve što tražite za tri-četiri dana. Da ih u tako kratkom periodu ubedite da vam veruju".

Kup Srbije: Čukarički vodio sa 2:0 i ispao

Pobednički pelcer koji je poneo sa Topčiderskog brda Đorđević je posadio u Surdulici koja se ispostavila kao plodno tle, a zasluge za uspeh podelio je sa prvim saradnicima Igorom Delibašićem i Peđom Ranđelovićem, uz napomenu da je dragocene savete iz Ljutice Bogdana poneo zahvaljujući Milanu Kosanoviću, tadašnjem pomoćniku Vladana Milojevića, koji je nesebično podelio znanje.

"Tim je najveći kvalitet Radnika. Kolektiv je taj koji dobija utakmice. Da bismo slavili svi igrači moraju da budu na maksimumu. Ove godine je specifična situacija, veliki broj timova će ispasti, a s obzirom na to da je pregršt timova sličnog kvaliteta, kad god niste na najvišem nivou imate problem. Radnik sve što je napravio učinio je kroz timsku igru koja je izbacila Makarića kao prvog strelca. Imamo i Duleta Stevanovića, kapitena, Vuka Mitoševića koji igra na nivou dečkića od dvadesetak godina, tu su Danoski, Spasić... Imamo ozbiljnu grupu momaka koja pravi rezultate prevashodno kao tim. Ambicije su bile opstanak i po meni je to realan cilj. Ono što smo napravili u prvom delu je vrlo dobro. Pobednički gen koji mi je Zvezda usadila pokušao sam da prenesem igračima koji su igrali jesenas iznad svojih mogućnosti. Pokazali su karakter. U kupu smo gubili sa 0:3 od Kabela, okrenuli smo na 4:3. Eliminisali smo i Čukarički, a u prvenstvu smo savladali ekipe poput Radničkog, TSC".

Surdulica je odmah kupila nekadašnjeg defanzivca toplinom i srdačnošću stanovnika. U gradu koji živi za fudbal crvena slova u sportskom kalendaru predstavljaju gostovanja Zvezde i Partizana, a strateg Radnika već na početku trenerske karijere imao je privilegiju da ugosti šampiona Srbije.

"Duel sa crveno-belima je veliko iskustvo. Pomešale su se emocije, ali u ovom poslu je neophodno da budete surovi profesionalac što ja i jesam, jednostavno, jednog dana je moralo i to da se desi. Bilo mi je drago što sam imao tu čast da igram protiv Crvene zvezde. Bila je to neprocenjiva lekcija".

Upravo dolazak na klupu prvog tima Crvene zvezde među ciljevima je ka kojima stremi Đorđević.

"Ko želi da se bavi ovim poslom treba da ima najviše ciljeve. Stasao sam kao igrač i trener u Crvenoj zvezdi i naravno da mi je jedan od snova da budem i trener prvog tima crveno-belih, a da bih to postao moram da se dokažem. Mislim da sam na pravom putu, nedostaje mi još iskustva u seniorskom fudbalu, ali sam ubeđen da ću jednog dana ostvariti cilj".

DA JE MITROVIĆ DAO GOL...Foto: StarsportFoto: Starsport

Šef stručnog štaba superligaša sa juga Srbije osvrnuo se i na dešavanja u Fudbalskom savezu Srbije, odnosno reprezentaciji izrazivši zadovoljstvo načinom na koji funkcioniše naša kuća fudbala.

"Sva fudbalska imena je potrebno da se aktiviraju u fudbalu. Primer je Dejan Stanković koji je autoritetom i znanjem podigao Zvezdu. On je nastavio put kojim je išao Vladan Milojević i dodavši novine produžio niz uspeha kluba. Bivši igrači bi trebalo da pomognu delima. Raditi i komentarisati su dve različite stvari, morate da se nađete u našoj koži da steknete pravu sliku. Za rezultate je preduslov da imamo dobre uslove. Normalno je i nešto što se podrazumeva da imate kvalitetne terene i osnovne uslove, ali mi smo kasnili za ozbiljnim reprezentacijama decenijama Savez je iz tog ugla obavio veliki posao ulaganjima u infrastrukturu. Ostaje žal što se nismo plasirali na Evropsko prvenstvo, ali ljudi koji vode srpski fudbal krenuli su od nule, počeli da uređuju stadione i stvaraju dobre uslove što je prvi korak ka podizanju kvaliteta. Klupski fudbal se podigao, Zvezda godinama pravi rezultate, Partizan je takođe pravio rezultate... Podiže se kvalitet srpskog fudbala i uspesi nisu slučajni. Što se tiče reprezentacije potrebno je i da se poklope određene kockice. Nama se nisu poklopile i nismo otišli na kontinentalnu smotru. Da je Mitrović dao gol, ovo ne bi bila tema".

U prazničnom duhu, Đorđević se za kraj osvrnuo i na način na koji je proveo praznike kao i na novogodišnje želje.

"Kao igrač sam bio dosta odsutan od kuće na šta su se meni najbliži ljudi navikli. Ipak, sad na pauzi vreme provodim sa porodicom i prijateljima. Pokušavam da u ovom teškom periodu budem sa pozitivnim ljudima, da prikupim što više znanja i energije za ono što me čeka. Prva i osnovna želja uvek mi je zvravlje. Svima želim isto, a na sportskom planu priželjkujem nove uspehesvestan da je preduslov do njih naporan rad i zalaganje", rekao je Đorđević.

PišeIvan Džodić Mozzartsport