Zvezda je u Beogradu bila bolja za 100 poena razlike, REPEŠA podneo ostavku (FOTO)

Košarkaši Crvene zvezde i Budućnosti okončali su finalnu seriju ABA lige, posle pet utakmica, ogromnih tenzija koje su prevazišle sportske okvire i ponašanja pojedinih navijača u Podgorici i Beogradu koje prevazilazi granice zdravog razuma.

Ako se događaji iz SC “Morača” i hale “Aleksandar Nikolić” analiziraju hronološki, lako se upadne u zamku pitanja – ko je počeo.

Iza parcijalne analize samo određenih događaja krije se druga vrsta zamke – izvlačenje iz konteksta.

Dakle, dvoboj srpskog i crnogorskog šampiona pun je nekošarkaških zamki koje svakog posmatrača mogu dovesti u zabludu. Oni ostrašćeni pomisliće da je čitav Mlečni put protiv njihovog tima, dok će neutralni kritikujući nemile scene zanemariti košarkaški aspekt.

Svako nasilje je pogrešno. Pljunuti čoveka, to je napad na ličnost, dostojanstvo i negiranje sopstvene ljudskosti. Fizički ga napasti, ili mu fizičkim napadom pretiti, seiriti nad njegovom slabošću iz gomile, svojevrsni je dokaz da preci iz mesta Neandertal u Nemačkoj i Kromanjon u Francuskoj, nisu previše kolena udaljeni od sadašnjosti.

Dve se teze, od svih stavova izrečenih prethodnih dana, izdvajaju.

Prvo, košarkaši Crvene zvezde trebalo je da se vrate u svlačionicu nakon dočeka koji su imali pred početak prve utakmice u Podgorici. Do krajnjih granica sniženi navijački standardi i navikavanje društva na njih, učinili su da crveno-beli odluče da sliku nasilja prihvate kao nužno zlo kroz koje moraju proći.

Drugo, slike iz Beograda, košarkaške prestonice Evrope, u kojima navijači igraju “Amerikanaca” i prilaze klupi gostiju, prete i rade još ko zna šta, daleko su i ispod tih, sniženih standarda. U blatu sa patika Nebojše Popovića.

Kada bi se “ostrašćeni” gađali samo ovim tezama, zanavek bi bilo nerešeno jer u njihovim raspravama i ne može biti pobednika.

Međutim, “neutralni”, ako ih ima, mogli bi da odu i korak dalje i pogledaju košarku. U onome što je ostalo od plemenite igre u finalnoj seriji ABA lige, Crvena zvezda je bila nesrazmerno bolja. Nesrazmerno kvalitetu rostera (bez Reglenda i Perperoglua) i nesrazmerno jednom finalu.

U tri utakmice odigrane u Beogradu, crveno-beli su slavili sa ukupno 100 poena razlike. Stotinu poena. Od deset odigranih poluvremena u pet utakmica, crveno-beli su bili bolji u osam. U obe utakmice odigrane u Podgorici, izabranici Milana Tomića bili su bolji u prvom poluvremenu.

Iz košarkaškog aspekta, sve osim zaslužene pobede beogradskog tima, maliciozna je zamena teza.

Šteta je, zaista, što dešavanja na terenu i van njega nikada ne možemo secirati na taj način. Zbog toga će ova finalna serija ostati upamćena kao “pljuvanje” na svetlu istoriju jugoslovenske košarkaške tradicije. Ili bi bolje bilo da je niko i ne zapamti?

Osim stručnog štaba Budućnosti koji nije uspeo da učini ništa da njihovi izabranici više od dva od deset poluvremena budu na nivou kluba čiji su dres nekada nosili Duško Ivanović, Žarko Paspalj ili Vlado Šćepanović.

Od “ostrašćenih” nismo ni mogli da očekujemo da će se setiti veličine klubova za koje navijaju.

www.nedeljnik.rs