Zvezda ga plaćala, a on bio u Partizanu, vratio se zbog Dragana Džajića

Ovo je priča o jedinom čoveku koji je bio na oba kraja "brda" i kao igrač i kao trener

"Ne, ja nisam zvezdaš - ja sam profesionalac! Nisam ni partizanovac, jer u Humsku nisam otišao 12 godina. Niko me nije zvao, a ja se ne utrpavam!! Ovim rečima je davne 1986. godine Velibor Vasović, legenda Partizana, objasnio dolazak na klupu Crvene zvezde - te tako postao jedini u istoriji koji je i igrao i trenirao u pomenuta dva kluba!

U susret 173. večitom derbiju koji se igra od 18.00 časova, vredi se podsetiti čuvenog Vasketa, jednog od najboljih igrača Jugoslavije ikada, i njegove odluke koja je izazvala velike kontroverze sredinom 1960-ih godina.

Odrastao je fudbalski u Partizanu, uzeo titule sa crno-belima 1961, 1962. i 1963. godine, a onda potpuno neočekivano završio u Zvezdi i sa njom 1964. takođe postao šampion. Ono što je neverovatno jeste i to da se vrlo brzo vratio u Humsku, pa i sa Partizanom 1965. opet bio prvak Jugoslavije i 1966. igrao to čuveno finale KEŠ protiv Reala u kom je postigao gol (2:1).

Lajkujte našu stranicu na Facebook-u

U godinama koje su usledile, imali smo primera gde su igrači večitih prelazili iz jednog u drugi tabor, pogotovo da su igrali i za jedna i drugi klub, ali Vasović je taj koji je prvi povukao nogu. Nezadovoljan što je dobio malo novca od Partizana, došao je na ideju da pređe u Zvezdu i vrlo brzo je napravio kontakt sa doktorom Acom Obradovićem - modernim tvorcem crveno-belih.

Obradović je tada bukvalno bio prvi čovek Zvezde, a kada ga je Vasović nazvao na kućni broj i pitao da razgovaraju, kratko je upitao: "O čemu?"

Dragan Džajić (crna majica) i dr Aca Obradović (bela kosulja) 1964. godine Foto: MN Press/T. MIhajlović

O mom prelasku - odgovorio je Vasović.

Prelasku?

Da, u Zvezdu!

Tadašnji "Karavan" pisao je o tome da je samo 10 minuta posle razgovora Obradović došao ispred Veliborove kuće, da je dogovor trajao samo minut, kao i da je Vasović dao još jednu šansu Partizanu. Kako se ništa nije promenilo, nedugo zatim stavio je paraf na četvorogodišnji ugovor sa Zvezdom.

Pisalo se da je dobio pet miliona dinara, novac za koji si tada mogao da kupiš dva mercedesa.

Meni je isticao ugovor, ali je isticao i Jusufiju. I on i ja smo bili reprezentativci. U upravi Partizana tada je bio i moj, već pomenuti, ujak, David Laušević, pa su mudraci u klubu mislili da je bolje dati velike pare Jusufiju, da on ne ode, a da ja po prirodi stvari moram da ćutim, kao ujak će me srediti. Naravno ja sam otišao odmah kod Ace Obradovića i rekao: "Čika Aco, ako Zvezda ima para, ja bih..." I tako sam došao u Zvezdu, plaćen iz crnog fonda. U Partizanu su se pošlogirali. General Ilija Radaković bio je tada predsednik Partizana i odmah je odlučio da mi, takođe iz crnog fonda, da duplo više samo da se vratim. Počeo je neviđeni pritisak. Zvali su telefonom, pisali pisma, organizovali navijače... Još čuvam pismo u kome mi jedan oficir JNA preti ubistvom na sred stadiona, i to iz snajperke, ako se ne vratim. I što je najlepše, čovek se i potpisao punim imenom i prezimenom, napisao i adresu, sve - rekao je Vasović godinama kasnije, kada je 1986. postao trener Zvezde.

Vasović je za crveno-bele odigrao samo 13 utakmica, a pomenuti general Radaković je uspeo da namoli Vasovića tokom zimske pauze da se vrati u Humsku. Problem je bio taj što Obradović nije davao ispisnicu, pa se Velibor našao u neverovatnoj situaciji: primao je platu od Zvezde, trenirao sa Partizanom, a nije igrao ni za jedne ni za druge.

Slučaj je dospeo i do Aleksandra Leke Rankovića, tadašnjeg potpredsednika Republike, a posle 45 minuta razgovora sve je dogovoreno da se Vasović vrati u Partizan.

Moj povratak u Partizan izazvao je puč među ostalim igračima. Osetivši da se klub može ucenjivati za novac, Galić, Jusufi, Zoran Miladinović i ostali jednostavno nisu hteli da igraju. Tako se dogodilo da igramo recimo u Skoplju protiv Vardara za bodove samo Vladica Kovačević i ja, a sve ostalo omladinci.

Iz Partizana je 1966. otišao u Ajaks, sa tim klubom je postao i prvak Evrope 1971. godine i upravo tada je odlučio da prekine karijeru. Igračka je završena, trenerska je počela. I to u Partizanu.

Pozovu me i ja pristanem. Na kraju prvenstva Partizan je bio peti, a u proleće je izgubio samo jednu utakmicu. U poslednjem kolu od Željezničara sa 4:0 u Beogradu. I tako je Željo postao prvak. Samo ako pobedi na JNA, Željo je mogao da bude prvak. Ako bi igrao nerešeno ili izgubio, Zvezdi je onda pobeda od dva razlike protiv Sarajeva donosila titulu - rekao je Vasović tada za "Dugu" i dodao:

Kao što vidite, poznata mi je ta "šajberovska situacija."Trener Zvezde bio je Miljan Miljanić i ja sam mu na proleće, posle nerešenog večitog derbija na Marakani, otvoreno rekao: "Miljane, da znaš, ja ti na sportki način u poslednjem kolu ne mogu ništa pomoći." Neću da kažem da je Partizan tada lažirao utakmicu sa Željom, ali da su kuhinje radile na sve strane - jesu!

Humsku je napustio 1973. godine, da bi posle Francuske, Grčke i Egipta stigao na Marakanu. Opet. Zanimljivo je i to da je od 1983. do 1986. iskoristio vreme i stekao diplomu Pravnog fakulteta. Držao je i kancelariju, sve do tog poziva Dragana Džajića.

Kada me je Džajić pozvao telefonom, znao sam da je to to. Samo te tri slatke reči (dođi, trebaš nam) i ja pristajem. Kakvu sam Zvezdu tada želeo? Pre svega da ne pokvarim ono što je godinama dobro, da unapredim nekoliko stvari: povećam broj gledalaca na utakmicama i da se probijem što dalje u KEŠ.  Smatraću za svoj neuspeh ako na Zvezdinim utakmicama u tekućoj sezoni ukupan broj gledalaca bude manji nego prošle. U tom slučaju, ja ću otići. Fudbal se ne igra ni za bodove, ni za golove, ni za titule, ni za pehare. Već za ljude, gledaoce, meraklije koje plaćaju ulaznice - rekao je Vaske pre skoro 40 godina.

Vasović je 1988. godine uzeo titulu sa Zvezdom i kao trener, a tada je u sastavu imao pojedine igrače koji su tri godine kasnije pokorili Evropu. Za crveno-bele su tada, između ostalog, igrali Dragiša Binić, Mitar Mrkela, Husref Musemić, Dragan Stojković Piksi, Stevan Stojanović, Refik Šabanadžović, Žarko Đurović, Slobodan Marović, Robert Prosinečki, Borisav Bora Cvetković...

Ostaće upamćeno i to da je Zvezda pod Vasovićevom palicom u martu 1987. godine ostvarila onu čuvenu pobedu protiv Reala - 4:2. Temperatura je tada u Beogradu bila sedam stepeni ispod nule, a crveno-beli su u prvoj utakmici četvrtfinala KEŠ već posle 40 minuta imali 3:0. Na kraju, Real je u revanšu slavio sa 2:0 i otišao je dalje.

Posle Zvezde trenirao je švajcarsku Belincolu 1989. godine, to mu je bio i poslednji klub. Za reprezentaciju Jugoslavije je zabeležio 32 nastupa, prvi je Srbin koji je osvojio KEŠ (današnja Liga šampiona). Umro je 2022. godine od srčanog udara i sahranjen je u Aleji zaslužnih građana.

(Telegraf.rs)

Molimo vas da donacijom podržite rad portala CrvenaZvezdaInfo

Pročitajte: