Zbog ove povrede je sve krenulo nizbrdo

Crveno-beli čitave jeseni, a pre svega u okršajima sa velikim evropskim timovima, nisu uspeli da nadomeste izostanak Branka Jovičića, očigledno jednog od ključnih igrača za sistem igre Vladana Milojevića

„Moraće Hose Alberto Kanjas da iscedi suvu drenovinu i pojede travu kako bi Zvezdinog pitbula izbacio iz postave. Nema tu prostora za oduševljavanje, ima mnogo lopti unazad, ali Branko Jovičić je sve radio po pravilima Milojevićeve službe. Sve je bilo školski. Svaka pukotina je na vreme zatvorena. Imao je i ofanzivnih momenata, kao kada je Marina izbacio u kontru za stopostotnu šansu Ivanića. Vrlo značajan igrač za krvotok Milojevićevog tima”.

Tako je glasilo objašnjenje za "sedmicu" koju je Branko Jovičić dobio u ocenama MOZZART Sporta nakon utakmice sa Helsinkijem na stadionu Rajko Mitić.

Tada još nije bilo poznato da je Crvena zvezda za čitav jesenji deo sezone ostla bez neumornog veziste, a sada je je više nego očigledno da je njegova povreda prednjih ukrštenih ligamenata predstavljala nenadoknadiv gubitak za srpskog šampiona u ovom delu sezone. Postoje igrači koji su u protekle dve i po godine bili ključni za sistem i filozofiju igre Vladana Milojevića, a jedan od njih je upravo Branko Jovičić.

U taboru kluba iz Ljutice Bogdana verovalo da će vezni red, baš kao dve godine ranije kada je Jovičić doživeo prelom metatarzalne kosti, biti u stanju da na pravi način iznese teret na svojim plećima, ali ovoga puta nije uspeo. Aktuelnom manevru crveno-belih upravo nedostaje igrač Jovičićevih karakteristika i neko koji bio spreman da se na drugačiji način suprototstavi imperiornom protivniku kakav je bio Totenhem u protekla dva meča. 

Kanjas i Vulić, a dve nedelje kasnije Jovančić i Petrović, nisu bili u stanju da, pre svega fizički, pariraju Ndombeleu i Sisoku. Svaka izgubljena bitka za loptu uticala je na dodatni pad samopouzdanja Zvezdinog manevra, koji je na kraju u 180 minuta fudbala bio gotovo ubijen u pojam.

Zvezdi čitave jeseni nedostaje energije i agresije, žustrne i prgavosti, pa i poneki oštriji start, koj bi iznervirao rivala i pokazao mu da je ovaj tim spreman da pokaže zube i hrabro položi oružje, ne birajući sredstava na fudbalskom bojištu.

Kada se sagleda sve što se dešavalo u protekla četiri meseca jasno je da najveći deo tih karakteristika u veznom redu srpskog šampiona ima samo Branko Jovičić. Sa njim u timu crveno-beli možda tehnički ne bi bio drastično kvalitetniji, ali bi definitivno imali čvršći stav i sa deleko manje respekta ulazili u okršaje sa moćnim rivalima.

Treba napomenuti i da je povreda Jovičića izazvala važne poteze u konačnom formiranju Zvezdinog tima, pa je na kraju znatno bitniju ulogu dobio Miloš Vulić, a doveden je i supertalentovani Njegoš Petrović, što su benefiti od kojih će crveno-beli verovatno imati ogromnu korist u budućnosti. Ali, činjenica da bi svi oni, baš kao i Kanjas i Jovančić, bili znatno rasterećeniji njegovim prisustvom na terenu.

Sa druge strane, veliko je pitanje da li bi i kriza Dušana Jovančića trajala ovako dugo da je Jovičić u timu. Jednostavno, bivši kapiten Vojvodine se našao pod ogromnim pritiskom odgovornosti, pa je na kraju ostao i bez startnog mesta u timu, iako je u jednom trenutku prošle sezone delovalo da je nezamenjiv. Jovičić u defanzivnom sistemu Vladana Milojevića na evro sceni imao nemerljivu ulogu u pokrivanju linija i krpljenju slobodnog prostora, a davao je i doprinos i u brzom prenosu lopte na polje protivnika. Crvena zvezda u ovogodišnjoj grupnoj fazi možda ne bi imala ni bod više na svom saldu i da je Jovičić bio u timu sve ovo vreme, ali je izvesno da bi srpski šampion na terenu delovao hrabrije i borbenije, što su u ostalom dva možda i dva osnovna parametra u ocinjivačkim kriterijumima navijača najtrofejnijeg srpskog kluba.

Mozzartsport.com