Sećanje na tu strašnu noć iz ugla trenera Crvene zvezde koji je sve opisao u svojoj autobiografiji

Da se ne zaboravi!!! Rečenica koja opisuje strahotu koju je srpski narod preživeo 1999. godine kada su NATO agresori odlučili da bombraduju Srbiju, na današnji dan pre 21 godinu.

Dok je narod u našoj zemlji trpeo ”nebesku agresiju”, veliki broj sportista koji je tada igrao u inostranstvu pokušao je da skrene pažnju svetske javnosti u teroru nad nedužnim srpskim civilima. Jedan od njih svakako je bio i legenda Crvene zvezde i fudbalske reprezentacije Srbije, a sada trener crveno-belih, Dejan Stanković.

Tada 21-godišnji mladić, Stanković je zajedno sa Mihajlovićem skoro svaku utakmicu nosio majicu sa natpisom ”target” i ”peace no war” zbog kojih je imao i problema. Kao što sam kaže u svojoj autobiografiji, bombardovanje je toliko pogodilo Mihu i njega da je Lacio, čije boje su branili, nekako tada i posustajao u borbi za titulu.

– I danas mislim da je za Mihu i mene sve krenulo nizbrdo tog 24. marta kada je počelo bombardovanje Srbije, Beograda. Okupili smo se pred meč sa Ircima na Paliću. Reprezentacija. Završili smo trening, ja legao da spavam. Piksi Stojković me budi – počeo je Stanković svoju priču:

– Hajde mali zovi ženu, pokupiće je moja supruga pa idemo u Mađarsku, da letimo svako svojoj kući – rekao je Piksi.

– Nema utakmice?

– Nema.

– Super, imam dva tri dana slobodno.

– Mali, gledaj dnevnik, jesi lud.

– Imam dva, tri dana da se izludujem u Beogradu.

– Čuješ li ti šta ti govorim, bombardovaće nas – jasan je bio Piksi.

Tek tada Stanković se otreznio. Na Paliću je prešao granicu, iz Budimpešte leteo u Cirih odakle je krenuo za Torino, ali sa zakašnjenjem.

– Dođem u hotel, upalim TV, a svuda gori. Ne znam šta da radim. Zovem prijatelje u Rimu koji su u ambasadi. Tamo svi kukaju, plaču, ne veruju šta se događa. Crn, crn period, katastrofa. Nije mi bilo ni do čega. Mart, april, maj… Miha i ja nosimo majice sa natpisom ”target” i ”peace no war”. Ne znam koliko je to značilo – rekao je Stanković koji je istakao i šta je tadašnji trener Lacijala Erikson rekao u svlačionici:

– Rat je blizu nas, ali nas taj rat ne treba da zanima. Naš rat je tamo na terenu, gledaćemo da poštujemo naša dva igrača.

Stanković je u svojoj knjizi opisao i to da su navijači Lacija bili uz Mihu i njega, odnosno da su pokazali solidarnost. Međutim, napomenuo je i neprijatnost na meču sa Majorkom u finalu Kupa pobednika kupova.

– Imali smo majice sa aplikacijama ”target”, ali je delegat tražio da ih skinemo pred izlazak na teren. Čitava pometnja. Pobedimo, dobio sam neki udarac u glavu, puče i nos. Krv svuda po dresu. Ipak, moj prvi evropski trofej – istakao je Stanković.

(Telegraf.rs