VREMEPLOV: Na današnji dan pevala je cela planeta Zvezda je prvak SVETA (FOTO)

Na današnji dan, 8. decembra, pre 27 godine, Zvezda je zavladala planetom!

-Je l’ vidiš ti ono brdo?- Vidim
-A je l’ vidiš onu planinu iza njega?- Vidim
-A je l’ vidiš okolo druga brda, i planine, i ovo more? – Vidim.

E sad zamisli sva brda, i sve planine, i sve reke, ravnice, jezera, mora, i okeane ovog sveta, i sve što preostaje – e mi smo bili bili prvaci svega toga. – Hlad Maliganovič, RSB forum.

Samo šest meseci nakon osvajanja Kupa evropskih šampiona u Bariju, Zvezdini navijači su imali prilike za novu ogromnu radost! Čitav Svet bio je pod našim nogama! U “zemlji izlazećeg sunca“, šampion Evrope, Crvena zvezda, je u finalu Interkontinentalnog Kupa, na Olimpijskom stadionu u Tokiju, pred 55 000 gledalaca, sa 3-0 savladala šampiona Južne Amerike, čileanski Kolo Kolo, Ono što se često kaže: “Velike utakmice stvaraju velike igrače“, obistinilo se i u prestonici Japana. Ova utakmica je u svetski fudbalski fokus izbacila Vladimira Jugovića, kao novu veliku zvezdu svetskog fudbala, koji je bio junak utakmice sa dva postignuta gola.

Čileanci su važili za izuzetno neugodnu ekipu, koju je predvodio trener sa naših podneblja, Mirko Jozić, koji je upravo u Čileu vodio omladinsku rerezentaciju Jugoslavije do titule svetskog prvaka 1987. godine. Bio je to svakako plus za južnoameričku ekipu, jer je njihov trener odlično poznavao fudbal tadašnje Jugoslavije. Ipak, i to im nije pomoglo da ostvare povoljan rezultat.

Ekipa Crvene zvezde pod vođstvom Vladice Popovića potukla je Čileance sa 3-0, golovima Vladimira Jugovića u 20. i 60. min. i Darka Pančeva u 75. minutu. Južoamerikancima nije pomoglo ni tošto su čitavo drugo poluvreme igrali sa igračem više pošto je u 43. minutu isključen Dejan Savićević, najbolji igrač ove generacije, koji je u 20. minutu bio asistent Vladimiru Jugoviću, i sve do tog momenta bio najbolji igrač na terenu.

Prisećajući se ove utakmice, koja je bila kruna njegove trenerske karijere, Vladica Popović je izjavio da je verovato da će igrači pobediti.

– Pre svega mi je bilo važno da svakog igrača poznajem u dušu, da prepostavljam kako bi reagovali u nekim nepredviđenim situacijama. I Baš u Tokiju nas je zadesio peh. Dejan Savićević je odigrao vrhunska 44 minuta, a onda kod našeg vođstva od 1-0 odgovorio na provokaciju protivničkog igrača i dobio crveni karton! I danas me često pitaju kakava je bila moja reakcija u svlačionici? Nisam se ljutio na njega, niisam smeo da unosim nemir u ekipu. Smireno sam mu rekao: “Dejo, sed se istuširaj, sad je gotovo! Ne vredi da diskutujemo. Sad više nismo bitni ti ni ja. Bitna su ona desetorica koja će igrati drugo poluvreme“. U tim trenucima nam je najmanje bio potreban haos, iako nam se prvobitni plan srušio kao kula od karata. Dejo je bio kedan od ključnih igrača, as svetskog formata, ali morali smo dalje bez njega. Nisu tu više mogli da mi pomognu ni mama, ni tata, ni predsednik kluba. Rešenje sam pronašao u Siniši Mihajloviću, koji je dobio zadatak da kao levo krilo preuzme jedan deo Dejine uloge, i da u nastavku utakmice pokuša da doda, prenese loptu ili ugrozi gol šutem iz daljine.

Vladimira Jugovića je utakmica u Tokiju lansirala među velikane fudbalske igre.

– Carevali smo na svetskoj fudbalskoj pozornici. Šampionska želja i znanje, šampionska igra u Tokiju, Zbog isključenja sjajnog Dejana Savićevića, asistenta za prvi pogodak, prvak Južne Amerike 46 minuta je imao igrača više na terenu. Ipak, isključenje Savićevića je za nas bio motiv više da izvučemo maksimum. U pauzi između dva poluvremena zaključili smo da ne smemo da nasednemo na provokacije Južnoamerikanaca, koji su koristili svaki trenutak za pljuvanje, čupanje za kosu, šta sve nisu radili… Dva moja pogotka, plus precizan šut Pančeva… Dovoljno. I previše. Za žetvu trofeja. Jedan je pripao samo meni: ključevi poslednjeg modela “tojote“, vredne 14 000 dolara. Poklon najboljem igraču dinala, poklon koji je godinu dana ranije dobio i čuveni Frank Rajkard! Divota, prava divota. Ocena u beogradskoj štampi: “Jedanaest!“ Dan nezaborava. Moj najsrećniji dan u životu!

Zvezdin golman u Tokiju, Zvonko Milojević je i pre utakmice znao da će Zvezda pobediti:

– Onog trenutka kada smo na stadion krenuli sa pesmom “Odakle si sele“, znao sam da pobeđujemo. Rekao sam to igračima dok je Ilija Najdoski podizao pehar. Trenutke u Tokiju nikada neću da zaboravim. Saigrači su mi od sveg srca čestitali na odbranama, naročito na onoj kada sam u 69. minutu zaustavio Janjezov udarac, prisećao se popularni Miloje.

Igrači ni jednog trenutka nisu posumnjali da će i tog 8. decembra izaći kao pobednici. Znali su da revanša nema. Znali su – ko pobedi sad, biće prvak sveta zauvek!

Izvor Redstarbelgrade.rs