USTAŠKI DERNEK NAD MILANOM BORJANOM! Da li je golman Kanade zaslužio to?

Gledati utakmicu između fudbalskih reprezentacija Hrvatske i Kanade bilo je mučno za svakog Srbina. Posebno onog ko se sinoć našao na stadionu Kalifa u Dohi.

Ogromna doza primitivizma, malograđanštine, prostakluka, divljaštva i na kraju zašto to otvoreno ne reći - šovinizma.

Nekako je mirisalo da će se tako nešto desiti još pre početka utakmice, s obzirom na veliki broj hrvatskih zastava sa belim poljem, onakvih koje su bile zvanično znamenje ustaške Nezavisne Države Hrvatske tokom Drugog svetskog rata, nacističke tvorevine koja je bezočno i besomučno ubijala srpske civile.

Umesto da se uživa u jednoj lepoj fudbalskoj predstavi, sve se početkom drugog poluvremena pretvorilo u ono čemu ne priliči. Hrvatski navijači su po ko zna koji put otvoreno promovisali patološku mržnju prema Srbima. Njihova meta bio je zamenik kapitena i golman fudbalske reprezentacije Kanade.

Kako drugačije protumačiti transparent sa traktorom upućen Milanu Borjanu, momku rođenom u Kninu, u Republici Srpskoj Krajini koji je zajedno sa roditeljima napustio rodni grad u leto 1995. tokom zloglasne i zločinačke vojne akcije "Oluja".

Sve ono što je preživeo kao dete, Milan Borjan je ponovo morao da prođe kao odrastao čovek. I sve to samo zato što je Srbin. Neko je od kolega dobacio sinoć na stadionu - Prilično je jadno kada slaviš ubijanje i proterivanje staraca, žena i dece. Odnosno, ponosiš se time. Najvećim etničkim čišćenjem u 20. veku.

A, onda kulminacija primitivizma i sadističkog uživanja mrcvarenja žrtve. Vređanje Borjanove familije, njegove supruge Snežane. I to onim uličarskim, najvulgarnijim rečnikom. Što reče sam Milan Borjan posle utakmice, to je delo primitivaca i neka im služi na čast.

Izdržao je Milan Borjan na nogama sve ogavne provokacije koje su dolazile od ljudi, od kojih mnogi od njih nisu bili ni rođeni tih radnih 90-ih godina prošlog veka. Uspeo je kapiten Crvene zvezde i simbol fudbalske Kanade da se izdigne iz cele muke i odigra fantastičnu utakmicu, spasivši svoju reprezentaciju visokog poraza. A, da je čovek pokazao je posle utakmice. Bio je miran, odmeren u izjavama, čestitavši protivniku na pobedi i poželevši Hrvatima sve najbolje u poslednjem meču grupne faze protiv Belgije.

Dokle ide ta mržnja, otkrio je Milan Borjan u razgovoru sa srpskim, ali i hrvatskim kolegama. Pokazao je svoj telefon i na njemu više od 2.500 poruka uvreda na njegov račun. Neko je objavio broj mobilnog telefona Milana Borjana na društvenim mrežama, što se munjevito raširilo među Hrvatima. Borjan je tako postao legalna meta napada. Ostaje samo pitanje, gde je dostojanstvo i moral onome ko je Milanov broj stavio na društvene mreže. Da li se radi o prljavoj podmetačini nekog od kolega iz Hrvatske pregrubo je reći i ne bi bilo lepo suditi bilo kome bez dokaza... Samo... Ostaje gorak ukus. Milan Borjan je ljudina, čovek koji ne želi bilo kome ništa zlo i čovek koji bi svakome pomogao. Sve ovo što mu se desilo u Dohi nije zaslužio. Da bude ovako razapinjan i razvaljivan... Zašto? Samo zato što je Srbin. Strašno.

Kulminacija cele predstave sa šovinističkim folklorom desila se na kraju utakmice, kada se puštaju pesme po izboru zemlje pobednice u meču. Hrvati su izabrali pesmu iz 1991. godine "Moja domovina", koja je bila njihova prava ratna himna tokom raspada Jugoslavije. Simbolika je bila jasna. Kako za Hrvate, tako i za Srbina iz Knina Milana Borjana. Ništa se u noći 27. novembra u Dohi nije dogodilo slučajno i bez namere.

Kurir.rs