“Ponekad mi deluje nerealno da sam u timu decenije”

„Kada smo mi bili u Zvezdi klub nije imao ni za kafu, stranci su igrali za 240.000 evra i to se dugovalo“, poručuje Aleksandar Katai

„Tvojih šest godina, kao primer mlađima. Hvala ti, Lazo“

Poruka ove sadržine, okačena na sred severnog kopa, ispratila je maja 2015. godine Darka Lazovića iz Crvene zvezde. Transparent Delija bio je samo naznaka onog što će se desiti pola decenije kasnije. Navijači kluba sa Marakane su lojalnost lošem vremenu i klubu u recesiji i tranziciji stavili ispred učinka, primera radi, Nemanje Radonjića i El Fardu Bena.

Iako je tokom šest sezona u Ljutice Bogdana osvojio tek jednu titulu, bez značajnijih evropskih uspeha, rođeni Čačanin je našao mesto u idealnom timu dekade Crvene zvezde. I nije samo do pomenute, za današnjeg prilike, neverovatne lojalnosti. Bilo je tu i odličnih partija poput one u Kup derbiju, ili u Bordo kada je lakim nogama Zvezdu izveo na auto-put grupne faze Lige Evrope.

Nije vredelo, ali Darka Lazovića navijači Crvene zvezcde pamtiće po dobrom.
„Redovno sam čekirao vašu anketu. Kada sam video da sam u idealnom timu sve mi je to malo izgledalo nerealno. Ova poslednja generacija, postigla je nezapamćene uspehe, neverovatne kada ih upoređujemo sa mojim vremenom u Zvezdi. Ali očigledno je da me ljudi pamte... Uvek će biti različitih komentara i mišljenja, posebno što su na krilnim pozicijama igrali El Fardu Ben i Nemanja Radonjića... Realno, oni zajedno sa Marinom mogu da budu ozbiljni kandidati za najboljeg igrača decenije, iako su u ovom vašem timu projektovani za klupu“, poručuje u razgovoru za naš portal Darko Lazović.

Svašta je pregurao reprezentativac Srbije, sa ugovorom u Veroni, tokom igranja u Crvenoj zvezdi. Sumnjalo se u njega dok ga Robert Prosinečki nije promovisao u sigurnog startera i vođu tima. Kasnije su došli brojni finansijski problemi, verbalne igrice sa članovima uprave.

„Trudim se da zapamtim samo ono lepo. Sad i nije prilika da otvaramo druge teme. Nisam se naosvajao trofeja u Crvenoj zvezdi, pamtiće se ona titula iz 2014. godine. Neverovatna sezona iz mnogo razloga. Prosto smo morali da osvojimo titulu, jer se Partizan posle nekoliko godina vladavine izjednačio po broju trofeja. Bio je to neki čudan pritisak. Na kraju smo uspeli, mnogo zvezdaša se sa setom seća tih dana“.

I danas deluje neverovatno da je igrač Lazovićeve klase otišao sa Marakane bez obeštećenja. Karta karijere otvorila mu se leta 2012. godine kada je Red Bul Salcburg poslao na Marakanu ponudu od četiri miliona evra. Uprava kluba je bila za, ali je Robert Prosinečki malo u šali, više u zbilji, tokom priprema u Austriji rekao da će skočiti sa terase ukoliko se Lazović proda.

„A dobro, ne znam da je bilo baš tako... Posle svega mogu da budem zadovoljan, jer pet godina igram u Italiji. Kada govorimo o Zvezdi ostaje žal što ona Robijeva ekipa, koja je tri puta pobedila Partizan za mesec dana, nije duže ostala na okupu... Bio je to zaista divan period, zaključno sa onom utakmicom u Bordo“.

Brojke govore da je Lazović u Crvenoj zvezdi odigrao 128 utakmica, dao 32 gola i imao 30 asistencija. U tim statističkim podacima ne piše da je u presudnom večitom derbiju za titulu 2013. godine izašao na teren sa načetim kolenom. I iskidao prednje ukrštene ligamente.

Sve ga to svrstava u grupu zaslužnih Zvezdinih građana.
„Ne znam kome bih dao titulu igrača decenije. Ali znam ko bi bio kapiten ovog tima izglasanog na vašem portalu. Bez ikakvog razmišljanja to bi bio Nenad Milijaš. On je uvek bio jedan od lidera“,

O ukusima se ne može raspravljati, ali o onome što je tokom sezone 2015/2016 pružio Aleksandar Katai – ne može. Bio je isključivi krivac što vremenske prilike nisu bili prepreka brojnim navijačima Crvene zvezde da svake druge subote krenu put Topčiderskog brda. Gazio je tim Miodraga Božovića, ali igračkim krasnopisom, majstorstvom prvog reda, lenja srbobranska bitanga je ulepšavala te trijufe.

„Zbog vremenske razlike nisam redovno pratio aneketu, ali me je o izboru obavestio menadžer Bojan Ostojić. Šta mogu da kažem? Mnogo lepa stvar. Da se ne lažemo, bilo je i loših momemata u Zvezdi. Proigrao sam tek u drugoj polusezoni kod Lale. Posle je bilo pesma kod Božovića. Završio sam takmičarsku godinu sa 21 golom i deset asistencija. Nikada se nisam osećao tako moćnim. Sve mi je polazilo za nogom“.

Poštuje Katai sve što je uradila generacija Milojevićevih vojnika, ali kaže da je bilo logično da u timu decenije bude i momaka koji nisu deo te ere.

„Drugačija je bila Zvezda kada smo mi igrali. Sećate se da je trener Božović da u klubu nema para ni za kafu. I stvarno je bila mnogo teška situacija. Prva kategorija stranaca imala je plate od 240 hiljada evra. A i to se dugovala. Realno, i mi smo dodirnuli negde maksimum. Mada će nas sve zajedno boleti meč protiv Ludogoreca“.

Mozzartsport