Novi stručni štab, način igre, filozofija, šta to sve Obradović donosi Zvezdi?

Dolazak Saše Obradovića biće veliko osveženje za crveno-bele

Saša Obradović na korak je do ozvaničenja saradnje sa KK Crvena zvezda, što će mu biti treći povratak na Mali Kalemegdan, ali prvi trenerski.

Bilo je izvesno da će se Dragan Šakota oprostiti od crveno-belih, bio je viđen kao rešenje do kraja sezone, koja nije na kraju ni završena na parketu. Celokupna situacija uticala je i na Crvenu zvezdu i na Monako, pa se otvorila mogućnost da beogradski tim kao evroligaš profitira i dođe konačno do Obradovića kao trenera.

Podsećanja radi, bio je Obradović želja crveno-belih, ali se nijednom nisu poklopile mogućnosti za dolazak - Zvezda je imala trenera kada je Obradović pauzirao posle Lokomotive, a kada je Milan Tomić otišao, Obradović nije mogao da napusti Monako.

Ovaj put su navijači Crvene zvezde maštali o povratku Dejana Radonjića ili dolasku Obradovića, ovo drugo će se obistiniti. Bilo je mogućnosti da Radonjić opet preuzme tim, dugo već pauzira posle odlaska iz Bajerna, ali je poznato i da se Radonjić i prvi čovek Zvezde Nebojša Čović nisu rastali u najboljem svetlu.

Iako je od toga prošlo dosta vremena i bilo je mogućnosti da se obnovi saradnja, ipak je Saša Obradović bio prvi pik kao novo osveženje na Malom Kalemegdanu. Sa Obradovićem, kako saznajemo, doći će i nova osveženja u stručnom štabu. Podsećanja radi, Šakota se oslonio na postojeći kadar posle odlaska Tomića, koji su činili Andrija Gavrilović, Milenko Topić, Saša Kosović i Aleksandar Lukman.

Saša Obradović je imao sjajne igračke dane u klubu, prvo u periodu od 1987. do 1993, povratak iz Limoža 1994. je obeležio titulom, ali je poslednji boravak ostao u gorkom sećanju i njemu i navijačima. Vratio se posle povrede Ahilove tetive, malo je igrao, sezonu je završio samo sa jednom utakmicom, a na kraju je otišao u Budućnost. Mnogi navijači su mu to zamerili, a na sve to zaboravilo se kada je Saša došao sa Albom u Beograd prvi put kao trener.

Suze su same krenule kada se zaorilo njegovo ime Pionirom, emotivno je sve doživeo i sećanja su sama navirala. U intervjuu za Telegraf iz 2018, Obradović se setio najtežih momenata karijere sa tom povredom.

- Povrede su lošiji deo karijere, imao sam ih dosta, i kada sam se vraćao u Zvezdu iz najteže povrede, ahilove tetive, prevelika mi je bila želja da ponovo zaigram. Ponovo sam se povredio i ponovo prolazio kroz period rehabilitacije. Te godine nisam ni uspeo da igram, nemam lepa sećanja za taj period. Potom je usledila Budućnost, i taj period nije bio najsjajniji, što se tiče povreda i taj loš period je zaboravljen, vratio sam se, što je najvažnije, u Kelnu sam na kraju i dobio šansu da budem trener na kraju igračke karijere.

Još u Zvezdi, Obradović je imao priliku da uči od čuvenih imena - treneri su mu bili Vlade Đurović, Zoran Slavnić, Duško Vujošević i Lale Lučić.

- Kroz reprezentaciju sam učio od najboljih trenera i stasavao, u klubu je bilo isto tako, bila mi je čast da radim sa svima, i Đurom, Mokom, Duletom. Svaka sezona i svaki trening su novo iskustvo i saznanje. U mojoj pripremi za trenerski posao, šest godina pre nego što sam prestao da igram, praktično sam svaki trening zapisivao, znao sam da ću to da radim posle nekog perioda, gde sam imao povrede i gde sam odlučio da će to biti moje zanimanje. Onda malo se vratiš u prošlost, kroz sve trenere i filozofije i učiš, podsećaš se, postavljaš glavne principe, kako bi to trebalo da izgleda kod tebe. Zvezda je deo mog života i prva ljubav od malih nogu, kroz familiju, sada mi i ta ljubav pomaže jer sam još tada mnogo toga naučio za ovaj današnji posao.

Tokom evropskih trenerskih dana, Obradović je letnji period koristio za NBA usavršavanje.

- Svake godine idem. Skoro svaki put sam bio u San Antoniju, možda bih opet malo voleo da ih posetim. U dobrim sam kontaktima sa trenerima San Antonija, ne samo njima već i onima u G-ligi, Perom Božićem na primer. Radovaću se ako ih ponovo vidim, zavisiće to i od eventualnog angažmana. U ovom trenutku želim da uživam u svojoj slobodi i pripremi za novi angažman. Tu su i Bruklin i Atlanta, uvek održavam prisutnost, bar porukicama ili praćenjem ekipa u kojima sam bio. U kontaktu sam i sa Igorom Kokoškovim, postoji želja da se jednom možda i tamo oprobam.

Ono što će se dopasti navijačima i upravi Crvene zvezde jeste autoritet koji se ne dovodi u pitanje.

- Ja naravno volim dobru disciplinu, tako sam rastao, na terenu i van terena, imam veliku posvećenost i moraju svi da budu na istoj strani, ako želiš da budeš uspešan. Ne možeš imati različito razmišljanje, moraš imati ambicije koje ćeš da ispuniš. Drugačija je era, mora čovek da se prilagodi, važne je da se adaptiraš na novu situaciju i eru, drugačija su shvatanja košarke, organizacija klubova, strpljenje je manje, manji je prag tolerancije na rezultate. Kontinuitet u radu je važan da se napravi rezultat, a garancija nikad nema, čak i kad dovedeš najbolje igrače. Potrebno je vreme da se napravi hemija, tek onda možeš da očekuješ prave rezultate.

Ume Obradović da ide u autoritatovnosti do ivice indicenta, što često radi namerno kako bi izazvao reakciju igrača.

- Već sam jednom rekao svojim igračima, meni je najlakše da se smejem. To je najmanji problem, da se adaptiram na neku laganu atmosferu. Mnogo je teže biti zahtevan, da ulaziš u konflikte, to je deo sporta, objektivno moraš da se nosiš sa pritiscima, da li je to trener, suparnik, sudija, moraš o svemu da budeš miran u donošenju odluka. Ja, iako delujem previše agresivno na terenu, mislim da imam određenu mirnoću u donošenju odluka, nisam nagao, treba mi samo nekoliko sekundi da bih se "vratio". Što se tiče NBA i adaptacije, videli smo sve u drugom pravcu da nije sve baš tako lako, Leri Braun u Torinu je primer. Neki balans mora da postoji, sa druge strane, ono u šta verujem i za šta se zalažem - ako treba da poginem, poginuću sa svojom filozofijom, a ne sa tuđim navikama i razmišljanjima. Tako i poraze dožiivljavam i to govorim igračima.

U trenerskoj karijeri, Obradović ima titulu sa Kelnom i Donjeckom, tri Kupa Nemačke sa Albom i Kup Rusije sa Lokomotivom iz 2018. Evrokup mu je samo izmakao sa Lokomotivom u tragičnom duelu sa Darušafakom, za koju je Skoti Vilbekin igrao kao u transu. 

Iza sebe ima ozbiljan trenerski staž od 2005. godine, ali i sam put od Kelna i Ukrajine do Albe i Lokomotive govori da je pažljivo birao klubove i strpljivo čekao pravi trenutak da preuzme Crvenu zvezdu, koja ipak donosi drugačiju vrstu pritiska, očekivanja i rada u odnosu na prethodne destinacije. To je na svojoj koži najbolje osetio Milan Tomić, koji na kraju nije umeo da se izbori sa situacijom - sada Obradovića čeka novi početak i ne treba zanemariti da će morati i igrački kadar da oformi u skladu sa svojom filozofijom igre.

Telegraf.rs