Neverovatna stvar za SRPSKI FUDBAL! Superligaši su 9. u Evropi!

Ispred nas samo velesile poput Francuske, Engleske, Holandije, Španije, Italije, Nemačke, Portugalije i „uljeza“ Austrije

Da nam je neko rekao tamo negde pre desetak godina, kada je Crvena zvezda ispadala od Slovana, Černomoreca ili Kajrata, a Partizan od Šamroka, kasnije Tuna i u onim jesenjim izletima takmičenje završavao bez pobede u grupnoj fazi, ne bismo mu verovali. Iskreno, ne bismo.

Delovalo je kao san, tako dalek da se nikada neće ostvariti.

Međutim, poslednjih godina ljubitelji bubamare svedoci su istinske renesanse srpskog fudbala koja bi, ne bude li nekakvih veleobrta, po svemu sudeći trebalo da Superligi od sezone 2023/2024 donese dva predstavnika u Ligi šampiona i jednog – direktnog u grupnoj fazi.

Lajkujte našu stranicu na Facebook-u

Nezamisliv uspeh, prvenstveno zasnovan na rezultatima beogradskih večitih rivala. Nisku podviga sinoć je u Pragu produžio Partizan, savladavši Spartu sa 1:0 čime je Srbiji doneo tek drugu jesenju prolećnu pobedu na evropskim gostovanjima još otkako se raspala SFRJ. I prva je, ona protiv Dnjipra, bila sa crno-belim potpisom.

Za neutralne posmatrače, još bitnije je to što je Partizan doneo Srbiji i dodatnih 0,5 bodova na nacionalnom koeficijentu što je Superligu učvrstilo na 11. mestu na Uefinoj rang listi. A baš ono donosi to direktno mesto u Ligi šampiona, drugo u kvalifikacijama za evropsku elitu, treće u baražu Lige Evrope što znači i sigurno učešće u Ligi konferencije (!), te još dva tima u kvalifikacijama za to novoosnovano takmičenje.

Nije to još sigurno, jer igraju i drugi, ali Srbija je odmakla. Ukrajini za već više od pola boda, a Ukrajinci su bez predstavnika u završnici sezone. Belgija je relativno blizu, na 1,775 bodova zaostatka, ali u finišu može da se uzda samo u Gent u Ligi konferencije, a svi njegovi bodovi – dva za pobedu, jedan za remi – deliće se sa pet. Toliko su Belgijanci imali predstavnika na startu sezone.

I Švajcarska je na samo jednom timu: Bazel čeka rivala u osmini finala Lige konferencije, a svakako tamošnja verzija Superlige ima 2,700 bodova manje od srpske.

U velikom usponu, nalik ovom našem, jesu i Danci, imaju tri kluba u finišu sezone, Midtjiland je u prvom meču baraža Lige Evrope savladao PAOK sa 1:0, Kopenhagen je već u osmini finala, ali će Randers svoju odiseju izvesno završiti u dvomeču sa Lesterom koji je pobedom od 4:1 dokazao da je tu ipak razlika u klasi.

A Danci ipak imaju čak 5,400 bodova manje od nas, što će reći da bi tek u narednim sezonama mogli ozbiljno da nam zaprete.

Bliži smo mi Rusima – minus od 1,907 bodova – no Danci nama. Pa i ako gađamo devetoplasirane Škote (minus od 2,125 bodova) opet nije toliko daleko, posebno ako Bode izbaci Seltik. Mada nam nije odgovarao poraz Borusije od Rendžersa (2:4) usred Dortmunda.

Što se tiče Rusa, na ruku nam je išao poraz Zenita na domaćem terenu od Betisa (2:3), pa bratskom slovenskom narodu preti rizik da od osmine finala ostane samo na moskovskom Spartaku u Ligi Evrope.

Najboljih osam su već daleko ispred. Ne slučajno. Ipak tu govorimo o najvećim evropskim velesilama i jednom takozvanom „uljezu“ u vidu Austrije. Ali Red Bul Salcburg, a mogli smo to da vidimo i u remiju sa Bajernom, odavno je već izrastao u ozbiljan evropski klub i mašinu za žetvu bodova. Sreća pa verovatno neće dalje od Bajerna, ali Austrijanci su i bez toga na velikih 6,076 bodova ispred Srbije i teško da ćemo tu razliku nadoknaditi ako se Zvezdi i Partizanu ne pridruži još koji superligaš kadar da osvaja bodove u nešto većem obimu.

Ali treba reći i podvući debelim flomasterom: srpski klubovi su po broju osvojenih bodova – trenutno 8,500 – ove sezone deveti u Evropi!

Ispred nas su samo giganti poput Francuske (15,083), Engleske (15,000), Holandije (14,800), Španije (13,000), Italije (12,142), Nemačke (12,071), pa već pomenute Austrije (10,000) i na kraju Portugalije (9,916).

Iza nas su Švajcarska (7,750), Danska (7,600), Belgija (6,600), Grčka (6,500), Izrael (6,500), Turska (6,500), Norveška (5,875), Češka (5,700), Hrvatska (5,500), Škotska (5,500), Moldavija (5,250)... Pa tek onda Švedska, Rusija, Poljska, Azerbejdžan...

Koliki uspeh predstavljaju tih 8,500 bodova govori podatak da je upravo toliko prošle sezone osvojila tada sedmoplasirana Škotska, dok je Francuska bila ispod granice od 8,000, Ukrajina i Austrija ispod 7,000, Belgija na okruglo 6,000..

Istina, tada nije bilo Lige konferencije koja je značajno poremetila hijerarhiju u Evropi. Kako će to na kraju ispasti videćemo tek za koju godinu kada dobijemo reprezentativan uzorak, ali za sada čini se da se Srbija možda i najviše okoristila. A i to je trebalo umeti.

Samo jednu stvar treba imati na umu. Nismo još završili posao. I mnogo bitnije: ne bismo smeli na ovome da se zaustavimo. Jer ovakvu šansu decenijama smo čekali i šteta bi bila da je ne ugrabimo. A to bi značilo ne samo da Crvena zvezda i Partizan nastave u istom ili ako je moguće bolje ritmu – mada je pitanje koliko još od njih možemo da tražimo imajući u vidu da se sve vreme rvu s bogatijim klubovima – već i da se večitim pridruži još poneko. Već od leta.

Jer tradicija u evropskom fudbalu kaže: to 11. mesto najlakše se gubi. Baš zato što bodovi počinju da se dele sa pet, a ne četiri.

Morali bismo to ozbiljno da shvatimo, jer ove sezone uzeli smo već više 2,500 bodova više nego u bilo kojoj od prethodnih pet. Jeste i zbog Lige konferencije, ali svejedno – ovakve rezultate treba negovati.

Mozzartsport