Milan Rodić vs Teo Ernandez

Crvena zvezda i Milan čitavu sezonu igraju bez rezervne opcije na poziciji levog beka

Izuzetno je teško upoređivati tim iz jedne od najjačih liga Evrope i šampiona Srbije, ali Dejan Stanković i Stefano Pioli, imaju jednu zajedničku okolnost u svojim redovima, onu koja je gotovo nezamisliva u najvećem broju vrhunskih evropskih klubova.

Poseduju po samo jednog igrača na poziciji levog beka i obojica spadaju u red najvažnijih igrača svojih ekipa. Ne zbog toga što nemaju alternativu, već što su jedni od najboiljih pojedinaca u dva tabora, pa kvalitet i mogućnosti Crvene zvezde i Milana mnogo zavise od toga da li su njih dvojica na terenu.

Sportski sektori već mesecima, pa i godinama, unazad kao prioritetni zadatak imaju za to da pronađu adekvatne zamene za obojicu igrača, ali im nikako ne uspeva, jer su svi potencijalni pokušaji da se pronađu približna rešenja bili potpuno neuspešni.

Nije potrebno, niti je moguće porediti pojedinačan kvalitet, jer je Teo Ernandez u ovom trenutku možda i najbolji levi bek na planeti, ali se može reći da je važnost obojice igrača za Zvezdu i Milan apsolutno podjednaka.

Crvena zvezda već dugo, na sebi dostupnom tržištu, ne uspeva da pronađe igrača koji bi mogao da bude makar približno rešenje. Pokušalo se sa Žanderom, ali je Portugalac sam sebi "pucao u noge" u Pireju i zatvorio vrata Marakane. Jasno je da je to u doglednoj budućnosti mogao da bude Aleksa Terzić, ali je mladi fudbaler još u julu 2019. godine prodat Fiorentini. Nakon toga se pokušalo sa Markom Konatarom, ali je golobradi levi bek iz Zvezdine škole još uvek nedovoljno blizu da kvalitetom odgovori na zahteve seniorskog tima Crvene zvezde. Stoga su crveno-beli u aktuelnu sezonu ušli sa otvorenim hendikepom, pa su do sada Rodićeva alternativa bili Miloš Degenek i u poslednje vreme sve češće, mladi Strahinja Eraković, a povremeno su na suprotni bok odlazili i Milan Gajić i Marko Gobeljić.

Komplikacije u prvom delu sezone pravila je hronična povreda primicača, zbog koje je Rodić u jednom trenutku morao da igra pod konstantnim blokadama. Srećom po stručni štab Crvene zvezde, ona je krajem prvog dela sezone i ove zime potpuno sanirana, pa je Rodić maksimalno spreman dočekao prolećni deo sezone i zauzeće mesto kraj leve aut-linije protiv Rosonera. Dejan Stanković je u grupnoj fazi Lige Evrope, a pre svega u mečevima sa Gentom i Hofenhajmom, svesno poštedeo napora jednog od svojih najboljih igrača, iako je Rodić i tada imao želju da igra, ali se na kraju odmor ispostavio kao ključni potez po pitanju sanacije povrede.

Milan Rodić je u Crvenu zvezdu stigao još na leto 2017. godine iz Krila Sovjetov, u transferu koji je srpskog šampiona koštao 250.000 evra i ispostavio se kao jedan od najzačajnijih tržišnih poslova aktuelnog sportskog sektora srpskog šampiona. Bio je najvažniji u evropskim pohodima Vladana Milojevića, kod koga je bio dragocen u defanzivnim zadacima, davao je dodatnu potporu štoperima i neutralisao protivničko krilo. Upravo u tom periodu stigao je i do debitantskog nastupa u dresu reprezentacije, brzo se izdvojio kao ubedljivo najbolji levi bek u domaćem prvenstvu.

Kod Dejana Stankovića je ofanzivno potpuno prodisao. Više nije samo jedan od nabolji defanzivaca ekipe, već se draocenim u ofanzivi. U evropskim mečevima je odlično koristio prostor koji mu je otvarao Aleksandar Katai, pa su njegovi prodori i centaršutevi predstaljali ogromne probleme za sve protivnike sa kojima je odmeravao snage. Protiv Milana će biti tu da zatvori svoju stranu, ali i da dodatno izvrši pritisak na protivničku odbranu.

Rodić je ogroman potencijal nagovestio još u najranijim igračkim danima u dresu OFK Beograda, koji ga je na leto 2013. godine prodao Zenitu za 1.500.000 evra. Iskustvo u ruskom fudbalu, gde je još nosio dres Volge i Krila Sovjetov, bio mu je od ogromnog značaja, ali je potpuno sazrevanje doživeo tek u Crvenoj zvezdi, gde pruža najbolje partije u svojoj karijeri. Srpski šampion je još na proleće 2019. godine osigurao njegov status u klubu, kada je produžio ugovor do leta 2022. godine.

MALDINIJEVA MAESTRALNA PROCENA I CELODNEVNO UBEĐIVANJE NA IBICI

Teo Ernandez je bez premca najbolja kupoviona u dosadašnjem mandatu tehničkog direktora Molana Paola Maldinija. Doveo ga je na leto 2019. godine iz Real Madrida za obeštećenje od 21.500.000 evra. Francuz tada nije imao mnogo samopouzdanja, pošto u Madridu nije mogao da vidi teren od Marsela, pa je išao na pozajmicu u Real Sosijedad. Ipak, Maldini je mnogo verovao u njega, čitav jedan dan proveden na Ibici iskorisitio je za ubeđivanje Ernandeza da dođe na San Siro i uspeo je u tome.

Legendarni as Rosonera tada nije imao mnogo aduta u svojim rukama, osim klupskog i ličnog imena, jer Milan bio u prilično nestabilnoj situaciji i ništa nije nagoveštavalo da bi mogao da se desi ovakav uspon u tako kratkom vremenskom periodu. Na sreću po obe strane, pregovori su završeni konačnim dogovorom, pa je na taj način počela jedna nova epoha u novijoj istroriji Milana.

"Već je osvojio Ligu šampiona sa Real Madridom, ali je bio pomalo izgubljen. Pronašao sam osetljivog momka koji je želeo da radi. Verovao sam u njega, klub je verovao u njega. Bila je to najskuplja kupovina uz Rafaela Leaa tog leta. Njegov učinak na terenu je bio izuzetan. Mislim da bi trebalo da bude starter u reprezentaciji Francuske. Odličan je za Milan", rekao je jednom prilikom Maldini.

Ernandezu nije bilo teško da bude bolji od užasnog Rikarda Rodrigeza, koji je šest meseci kasnije poslat na pozajmicu u PSV, a prošlog leta prodat Torinu, ali niko nije mogao ni da nasluti da će sjajni francuski bek ovako brzo izrasti u jednog od najboljih u Evropi. U ogromnoj meri za to je zaslužan i Stefano Pioli, s obzirom da u njegovom sitemu igre Teo Ernandez ima potpunu slobodu. Svestan da Teo nije baš neki defanzivac, iskusni strateg dopušta Francuzu da igra izuzetno visoko i maksimalno koristi svoju blistavu tehniku. Da to radi na sjajan način pokazuju i podaci da je ove sezone na 28 utakmicama u svim takmičenjima Ernandez postigao četiri gola i zabležio šest asistencija. Konstantno je u napadu i to će predstavljati ogromno iskušenje za Zvezdinu odbranu, ukoliko se bude našao u startnoj postavi. Ako ne bude tako, Zvezdin posao u ovom meču biće maksimalno olakšan.

Milan u ovom trenutnku nema zamenu na tom mestu u timu, pa će Pioli, ako izostavi Ernandeza iz tima, na tu poziciju najverovatnije staviti Dioga Dalota. Mladi Portugalac je desni bek, ali je i na svojoj prirodnoj poziciji prilično sporan, što se videlo i prošlog vikenda u Speciji kada ga je do ludila dovodio Rikardo Saponara, pa bi na neprirodnoj strani mogao da ima još drastičnije probleme.

Stoga i ne čudi što su u Milanu ove zime silno želeli da pronađu adekvatnu alternativu za Tea Ernandeza. Najveća želja je bio Žunior Firpo, kojeg Barselona na kraju nije želela da pusti u Milano, mada je i sam igrač zahtevao da pređe u klub u kojem će mu biti zagarantovana minutaža. To u redovima Rosonera, pored ovakvog Ernandeza jednostavno nije bilo moguće.

Maldini je na svom spisku imao još trojicu igrača, ali na kraju nije postignut dogovor ni sa jednim. Jedna od meta je bio odlični bek Palmeirasa Matijas Vinja, njegov sunarodnik sa italijanskim pasošem Jago iz Augzburga, koji po ofanzivnim karakteristikama naizgled podseća na Ernandeza, a tu je i golobradi bek Sportinga Nuno Mendes. Najizvodljiviju opciju predstavljao je iskusni levi bek Marselja, Žordan Amavi, koji je ušao u poslednje mesece ugovora i preporučio ga je njegov agent Riki Masara. Ipak, Maldini očigledno nije želeo "lomi preko kolena", pa je Ernandez na kraju ostao bez adekvatne zamene.

Real Madrid nije bio jedini klub koji nije uspeo da iskoristi potenijal Tea Ernandeza. Još veći propust je napravio Atletiko Madrid, koji ga je u svoje redove doveo kada je imao samo deset godona, ali u dresu Jorgandžija nikada nije ugledao dres seniroskog tima. Real je dobro ispratio njegov uspon i sezonu 2016/2017, kada je zablistao u dresu Alavesa, pa ga je doveo u svoje redove za obeštećenje od 24.000.000 evra. Ipak, u Madridu generalno nikada nisu imali previše strpljenja za mlade igrače, pa su tako propustili veliku šansu sa ovim igračem. U sezoni 2017/2018. ostvario je samo 13 nastupa u Primeri za Real, a potom je zaigrao na pozajmici u Sosijedadu. Paolo Maldini je potom iskoristio svo svoje umeće ubeđivanja i uverio Ernandeza da je San Siro najbolje mesto za njegov dalji igrački razvoj i bio je potpuno u pravu.

Mozzartsport