Jovančićeva trka sa vremenom: Koliko je zaista potreban Crvenoj zvezdi?

Mnogo toga je već napisano o bivšem kapitenu Vojvodine. Bez inostranog angažmana do sada, od niželigaskog blata je došao do statusa kapitena Vojvodine, a onda je bez imalo medijske pompe prešao u naš tim kao prvo letnje pojačanje. Dugo je praćen od strane sportskog sektora našeg kluba i nije slučajno odabran za naslednika bivšeg kapitena Mičela Donalda. Ipak ni najoptimističniji navijači nisu očekivali da će Jovančić za manje od pola godine svojom hladnokrvnošću izluditi igrače PSŽ-a i Liverpula i biti pravi tas na vagi.

Nakon januarskog odlaska još jednog fudbalskog genijalca Nenada Krstičića, očekivalo se da Jovančić potpuno preuzme ulogu lidera ispred odbrane Crvene zvezde. Na pripremama je to izgledalo veoma dobro ali ga je povreda omela da to prenese i u takmičarske utakmice na početku prolećnog dela prvenstva. Postoje optimistični navodi da će se Jovančić oporaviti na vreme i zaigrati u subotu.

Čini se da njegov povratak nije mogao doći u boljem trenutku i da bi njegovo prisustvo moglo biti od ključnog značaja. Na dve dosadašnje utakmice protiv Vojvodine i Radnika, Jovančića je menjao Čaušić. Milojevićev verni vojnik je još jednom dobio poverenje, ali još jednom nije uspeo da ubedi javnost da je pravo rešenje.

Nedostajalo je Čaušiću hrabrosti i u pojedinim trenucima je bio potpuno „nevidljiv“ na terenu. Kada je naš tim iznosio loptu i prebacivao težište igre na protivničku polovinu, saigrači su uglavnom bili primorani da preskaču Čaušića jer je veoma retko bio u dobrim pozicijama. Vidljivo je kako Čaušić nema hrabrosti da odigra duži pas i uglavnom se trudi da što manje greši ali je jasno da ova pozicija iziskuje dosta više hrabrost u igri. Jovančić je sa druge strane pokazao kako centralni vezni treba da igra bez straha i da preuzima odgovornost. U situacijama kada protivnički tim bude igrao visok presing, biće izuzetno bitno da u sredini imamo igrača koji se neće libiti da preuzme loptu i prosledi ju dalje do ofanzivnijih igrača.

Upravo je ovo bio najveći problem našeg tima na prethodnom derbiju kada smo se mnogo mučili protiv visokog presinga našeg rivala. Tada su utakmicu počeli Čaušić i Krstičić i delovali su veoma loše. Naši defanzivci su bili primorani da šalju duge lopte na Boaćija i Bena koji su se totalno izgubili. Marin je bio primoran da sa krilne pozicije ulazi u sredinu i silazi do naše odbrane po loptu što je prouzrokovalo totalni kolaps u formaciji. Kada je na teren ušao Jovančić, sve se to promenilo i upravo je on bio taj koji je primao loptu čak i pod jakim presingom, i potom prenosio na protivnički deo terena, a Crvena zvezda zaigrala mnogo bolje.

To isto će se očekivati od Jovančića i sada, i zbog toga će se svi nadati njegovom oporavku do subote. Tu hladnokrvnost je pokazao i protiv skupocenih zvezda Pariza i Liverpula kada se nije libio da napravi dribling pred svojim kaznenim prostorom, odbijajući da izbije loptu napamet. Polako ali sigurno Jovančić je preuzeo dirigentsku palicu ovog tima i svim navijačima je sada nezamislivo videti tim Crvene zvezde bez njega.

redstarbelgrade