Jednom sam ga pitao: „Kako je?“, a on kaže: „Dobro šefe, supa, sos, meso i tako ukrug“

Milan Pavkov u očima trenera koji ga je izmislio, porodice i bivšeg Zvezdinog džokera

Bio je u Vojvodini kad čak ni pasionirani ljubitelji fudbala nisu čuli za njega. Na niškom Čairu je skrenuo pažnju, da bi u Crvenoj zvezdi izrastao u atipičnog fudbalera, sposobnog da trese mreže evropskih velikana. A malo ko zna da je karijera Milana Pavkova krenula uzlaznom putanjom u Čelarevu, gde ga je u dresu ČSK-a oblikovao Dragan Ivanović.

Aktuelni trener Budućnosti iz Dobanovaca dve godine je trenirao sadašnjeg špica Crvene zvezde i u njemu prepoznao kvalitet za velika dela. Verovao mu je, na čemu mu je devetka crveno-belih i te kako zahvalna.

„Tokom dve godine saradnje u ČSK-u formirao sam ga kao igrača i prebacio iz amaterizma u profesionalizam. Za lansiranje Pavkova među zvezde zaslužne su i kolege koje su ga kasnije vodile, ali je taj temelj postavljen u Čelarevu možda za njega najznačajniji. Nisam iznenađen kada postigne gol, reši meč ili se nađe na naslovnim stranama“, kazuje Ivanović u razgovoru za dnevni list Alo.

Pavkov je junak fudbalske Srbije poslednja dva dana, jer je u trećem minutu nadoknade zartresao mrežu velikog Milana, za remi (2:2) u prvom susretu šesnaestine finala Lige Evrope.

„Samo sam čekao da neka lopta, koja „beži“ od gola, uleti u kazneni prostor. U tim situacijama Milan je smrt za golmane. I glavom, što je njegova glavna karakteristika, i nogom. Žalim što nije bio starter protiv Milana, tada bi bio opasniji, ali to je samo moje mišljenje“.

Pavkov je poreklom iz Begeča, naselja u blizini Novog Sada, što utiče i na njegov temperament.

„Ima istine. Pravi Lala. Jednom sam ga pitao: „Kako je?“, a on kaže: „Dobro šefe, supa, sos, meso i tako ukrug“. Voli da se šali. Skroman je, ume da istrpi udarce, nepravdu... Vezan je za svoj kraj, drugove i na taj način uspeva da prebrodi teške trenutke. Nije otišao u Kinu, ali znajte, gde god bude igrao od njega možete da računate na golove. On je prirodan talenat koji smo mi treneri oblikovali, svako na svoj način“.

Kažu da je van terena tih i nenametljiv, na njemu pravi ubica.

„Otakako ga znam, na različit način prilazi utakmicama. Kada se ne igra derbi ili na drugoj strani nije zvučno ime, ležeran je. U suprotnom, kada je motivisan, prava je napast. Posle Liverpula to je dokazao i protiv Milana. Drago mi je zbog njega, Zvezde, srpskog fudbala, jer nemamo često priliku da se radujemo značajnim rezultatima, a ovom je doprineo i moj učenik. Radujem se i kada se istaknu Plavšić, Vukanović, momci s kojima sam radio“, dodao je Dragan Ivanović.

Sam Zvezdin junak iz duela sa Rosonerima škrt je na rečima, te u izjavi za beogradske medije uverava da više igra za ekipu, nego za individulani učinak.

„Svaki gol me raduje podjednako, a najviše me čine srećnim timski uspeh i rezultat. Svako ima svoju ulogu na prekidu, moj zadatak je da budem na prvoj stativi. Svaku loptu napadam verujući da ću postići gol. Profesionalac sam i svaka utakmica mi je bitna“, dodao je Pavkov.

Mnoge navijače Crvene zvezde selidba na klupu Milana Pavkova podsetila je na Dragana Mićića, zlatne rezerve crveno-belih u drugoj polovini devedesetih, kad je ulazio i rešavao mečeve.

„Milan je moj naslednik. Događaju mu se identične situacije, kao i meni, pokazuje da mu je malo potrebno da uđe u šansu i postigne gol. Uživao sam gledajući ga u četvrtak“, dodao je Mićić, sadašnji trener Loznice.

A od Loznice do Novog Sada je 130 kilometara. U okolini Srpske Atine živi porodica Pavkov, ponosna na naslednika.

„Želim svima da dožive ovu sreću. Ja sam ovakve emocije imala i pre dve godine protiv Liverpula. I dalje sam pod utiskom. Situacija od četvrtka veče ne može se opisati rećčima, mora se doživeti“, ističe Milanova majka Zuzana u izjavi za Srpski telegraf.

I podseća da je iza Pavkova mučan period u karijeri.

„Vratio se, iako je bio zaboravljen. Nešto nije bilo u redu u prošlosti, ali ga ništa nisam pitala. Uvek ga podržavam. Ovakva utakmica me je podestila na revanš sa Salcburgom, kad su crveno-beli gubili 0:2, na kraj izjednačili i prošli u Ligu šampiona. Nisu se obrukali ni protiv Milana, iako su mnogi govorili da su autsajderi“.

Sestra Milica raširila je osmeh od uva do uva dok je gledala kako brat drži Crvenu zvezdu u životu.

„Najponosnija sam sestra. Plakala sam i tresla se kad je pogodio. Svakom Milanovom golu se radujem, a sad sam se setila prvog pogotka Liverpulu, uživo sam ga posmatrala na stadionu. Neopisiv je osećaj gledati brata kako igra protiv takvih velikana i, pritom, postiže golove, maksimalno doprinosi ekipi. Nestrpljivo čekam revanš“, dodaje Milica Pavkov

Mozzartsport