Italijanski posao

Čitavu zimu – tokom kiparskih i antalijskih priprema – slušali smo reči igrača Crvene zvezde kako je novi trener Dejan Stanković uveo brojne taktičke inovacije I da se njegov način poimanja fudbala razlikuje od onog što je zahtevao bivši šef Vladan Milojević.

Možda je sve to tačno, kao što je istinito da je bivši as Intera od aktulenog trenera Al Ahlija dobio veliku bodovnu prednost u odnosu na Partizan, kao i fizički i emotivno iscrpljen tim posle dve Lige šampiona I “more” velikih utakmica. Ipak, ispod površine prolećne polusezone (šest mečeva) jasno se vidi da je Dejan Stanković u amanet dobio još jednu lepu Milojevićevu zaostavštinu koju se trudi da unapredi – jaku defanzivu.

INĐIJA ŠUTIRALA TRI PUTA, OSTALI SAMO JEDNOM

Crvena zvezda je protiv kruševačkog Napretka odigrala jedan sasvim običan superligaški meč, koji neće pomoći Stankoviću u donošenju krupnih letnjih odluka. Rival je bio inferioran u svakom smislu, nemoćan da se odupre znatno kvalitetnijoj Zvezdi, ali je srpski šampion nastavio novi trend. Ofanzivno je do maksimuma limitirao rivala. Crvena zvezda je u drugom delu prvenstva, prekinutog zbog pandemije virusa korona, primila samo jedan gol.

Ali nije to podatak koji jedino može da raduje Dejana Stankovića. Kombinovano rivali crveno-belih u gol Milana Borjana šutirali su ukupno četiri puta. Od toga je na papiru najslabiji rival Inđija, tri puta ozbiljno zapretio reprezentativcu Kanade na golu crveno-belih, oslanjajući se na traniziciju iz bunkera. Večiti rival Partizan je limitiran na pokušaj levog beka Uroševića sa 25 metara, dok Čukarički, Vojvodina, Mačva i na kraju Napredak nisu uspeli ni toliko.

Zasad je to veći uspeh za Dejana Stankovića, nego bacanje u vatru momaka koji u superligaškom karavanu uspevaju da prave razliku Željka Gavrića i Veljka Nikolića. Mnogo puta je trener Crvene zvezde pričao kako je perfekcionista po prirodi, i da polaže mnogo na detalje koji u evropskik kvaliifikacijama (nije ih direktno pomenuo) mogu da odrede sudbinu srpskog šampiona.

Ima sigurno mnogo i do njega, kada je reč o defanzivnom indeksu, posebno što je na dobrom putu da resetuje vreme i na Marakanu vrati deo mandata Vladana Milojevića. Najbolji deo mandata Vladana Milojevića. Vrlo neutemeljeno je bivši trener bio meta napada i kritika o previše defanzivnoj igri, ali Crvena zvezda je blistala tokom jula i avgusta najviše zahvaljujući tome što je u Beogradu po pravila čuvala mrežu i lovila greške rivala u revanšima. To je bilo prvo pravilo Vladana Milojevića – da se kod kuće ako je moguće ne primi gol.

Uostalom, Milojević je uspeo da iskonstruiše najbolju defanzivnu četvroku u postbarijevskoj istoriji. Govorimo o Stojkoviću, Vujadinu Saviću, Le Taleku i Milanu Rodiću koja je uz veliku pomoć Milana Borjana, i nešto manju Srđana Babića I Marka Gobeljića uspela da sačuva mrežu na tri gostovanja u Ligi Evrope. I po tome je i dalje unikatni primer na sceni Starog kontinenta. Bez gola u Beogradu su ostali Napoli, Salcburg, Liverpul, Sparta iz Praga… Da ne govorimo o rivalima slabijeg rejtinga, onima koji najviše po kvalitetu i načinu igre liče na superligaške klubove. To je put koji treba da sledi Dejan Stanković, makar mu nekada tim izgledao negledljivo, ograničen brojnim taktičkim stegama. Pokazalo se da je 0:0 za evropsku Zvezdu odličan rezultat. Uostalom, Dejan Stanković je fudbalski usavršen na Apeninskom poluostrvu, radio je sa brojnim “doktorima” defanzive, pa nije čudo što “italijanske poslove” želi da prebaci u Beograd.

Iako zasad sve deluje dobro, skoro pa odlično, kada je reč o defanzivnom sistemu, Dejan Stanković će do juna (igrala Crvena zvezda utakmice ili ne) imati još mnogo posla kada je o reč o tom segmentu. Crvena zvezda trenutno nema standardan štoperski tandem, kao u vreme kada su velike mečeve stalno igrali Vujadin Savić I Le Talek. Tokom priprema u Beleku sve je nagoveštavalo da će bivši mladi reprezentativac Srbije Srđan Babić istisnuti iz postave iskusnijeg Nemanju Milunovića I pridružiti se nezamenljivom Milošu Degeneku. Takav scenario desio se tek posle 162. večitog derbija.

Povreda Milana Rodića učinila je da Degenek bude prekomandovan na levi bok, pa trenutno u centrali prednost imaju Pankov I Srđan Babić. Kada svi budu na broju za očekivati je da se junak iz Kopenhagena preseli na klupu, a da Srđan Babić dobije šansu u kontinuitetu, igra pored Miloša Degeneka, I pokaže da je zreo da bude jedan od glavnih defanzivnih aduta, posebno što Stanković voli da u poslednjoj liniji ima igrača sa mirnim pasom I jačm levom nogom. Dakle, Babiću se crta da napravi ozbiljan iskorak u karijeri.

GOBELJIĆ ODIGRAO 540 MINUTA

Pored Degeneka trenutno najuticajniji član Zvezdine odbrane je Marko Gobeljić. Višebojac sa ličnom kartom desnog beka odigrao je svih 540 minuta ovog proleća. Zabeležio je gol I asistenciju, a računajući I poslednji meč jeseni protiv Čukaričkog ima četiri ključna dodavanja. Verovatno neće Dejan Stanković morati da razmišlja o bekovskim pozicijama kada se bude zahuhtao letnji prelazni rok, posebno ako Gobeljić I Rodić budu I dalje stanovnici Beograda.

Videćemo kakva će biti situacija sa štoperima I Stankovićevim defanzvnim sistemom. Prolazno vreme mu je odlično, ali ciljna ravnina će se nazirati tek u julu I avgustu. Tada će Zvezdin trener morati da obavi pravi Italian Job. Kao Vladan Milojević mnogo puta.

Mozzartsport