ITALIJAN SE I DAN DANA SEĆA! “Pravo finale je bilo protiv Zvezde u Sofiji pred 30.000 pijanih Srba koji prete i aplaudiraju”

Ni finale na Vembliju nije ostavilo utisak na nekadašnjeg vezistu kao susret sa crveno-belima u Bugarskoj

Ove godine se navršilo 30 godina od najvećeg uspeha u istoriji Crvene zvezde i fudbala na ovim prostorima. Trijumf crveno-belih u Bariju je ostao fudbalski Mont Everest kojem se nikada više niko sa Balkana nije približio.

Tačnije, najbliža je bila Crvena zvezda već sledeće godine ali početak rata i sankcija u Jugoslaviji su znatno otežali odbranu evropske titule.

Iako su posle Barija otišli brojni članovi šampionskog tima poput kapitena Stojanovića, defanzivaca Šabanadžovića i Marovića, plejmejkera Prosinečkog ili napadača Binića, Zvezda je opet imala snažan tim sa Savićevićem, Pančevom, Belodedićem, Jugovićem, Mihajlovićem, Najdoskim koji je imao kvalitet da ponovi uspeh iz Barija.

Zvezda je u kvalifikacijama pregazila Portdaun i Apolon i plasirala se u grupnu fazu poslednjeg izdanja Kupa evropskih šampiona iz kojeg će sledeće sezone nastati Liga šampiona.

Zvezda je sve evropske mečeve igrala van Beograda i Srbije zbog sankcija. Od Segeda, preko Budimpešte, do Sofije.

Crvena zvezda je grupu otvorila porazom od Sampdorije u Đenovi ali je potom nanizala tri pobede. U Budimpešti je pao Anderleht, a potom Panatinaikos u Atini i Sofiji „na domaćem terenu“. Uoči poslednja dva kola, Zvezda je imala šest bodova, Sampdorija pet, Anderleht tri, a Panatinaikos dva.

Zvezda je u ključnom meču pretposlednjeg kola dočekala Sampdoriju u Sofiji. Italijanski tim je sezonu ranije šokirao Apenine osvojivši titulu u konkurenciji Milana sa Holanđanima, Intera sa Nemcima Juventusa sa Robertom Bađom, Napolija sa Maradonom... Stravična je konkurencija bila tada u Italiji.

Ali je i Vujadin Boškov skockao sjajan tim Sampdorije sa napadačkim tandemom Vijali – Mančini, čuvenim Brazilcem Toninjom Serezom u vezi, brzonogim Lombardom po krilu, pouzdanim Katanecom i Vjerhovodom u odbrani, sjajnim Paljukom na golu...

Ko dobije taj meč u Sofiji, imao bi pred poslednje kolo osigurano prvo mesto u grupi i plasman u finale na Vembliju.

Zvezda je povela golom Mihajlovića, ali je usledio preokret. Pogodak Kataneca, autogol Vasiljevića i konačna presuda Roberta Mančinija za 1:3. Sampdorija je pobedila i otišla na Vembli, a Zvezda za dlaku ostala bez novog finala.

Jedan od članova tog Sampdorijinog tima je bio i vezista Ivano Boneti. U razgovoru za italijanske medije se prisetio tog meča u Sofiji.

„Finale na Vembliju? Možda će vam zvučati čudno, ali za nas je pravo finale Lige šampiona bio meč koji smo odigrali protiv Crvene zvezde u Sofiji i dobili. Pred 30.000 pijanih Srba koji vrište, prete, naoružanih svim i svačim... U svlačionici smo bili bledi kao krpe. Pjetro Vjerhovod je prvi otišao da se zagreva ispred njih i kada se vratio, rekao je: ’Kao što vidite, živ sam’. Pobedili smo i ti ljutiti navijači su nam na kraju aplaudirali. To je za mene bila zaista epska scena“, priseća se Boneti.

Sampdorija je u finalu na Vembliju izgubila od Barselone golom Ronalda Kumana iz slobodnjaka u produžecima.

„Paljuka je napravio pokret telom ulevo da bi video gde će lopta, baš u trenutku kada je Kuman šutnuo. Nije bilo šanse da se takav šut odbrani... Problem je što je taj faul trebalo da bude dosuđen u našu korist. Invernici i dan-danas psuje sudiju zbog toga. Inače, on me je zamenio u 72. minutu iako sam se osećao dobro i nisam razumeo taj taktički potez. Ali ako ga je povukao Vujadin Boškov, onda je verovatno bio u interesu ekipe. To je jedna od stvari koje sam kasnije shvatio kao trener“.

O tom timu Sampdorije se i danas u Italiji pričaju bajke kao jednoj od najromantičnijih generacija tog vremena...

„Bili smo 15 iskusnih igrača plus trojica klinaca. U pravim godinama. Bili smo svesni snage i da igramo u ekipi koja je sklopljena da uspe. Vodio nas je veliki trener Vujadin Boškov koji je imao ogromno međunarodno iskustvo i bio je pravi čovek za takav tim. Verujte mi da smo od prvog kola znali da ćemo osvojiti titulu. Tih nekoliko grešaka u toku sezone koje smo napravili nas nisu pokolebale“, opisao je Boneti tadašnji tim Sampdorije.

Sampdorija i Zvezda više nikada nisu ponovili te uspehe. Kasnije su mnogi Zvezdini igrači oblačili dres Sampdorije, čak i dvojica iz te generacije: Jugović i Mihajlović.

„Mi da smo ostali svi na okupu.... Ili još bolje, da smo igrali te utakmice u Beogradu, mi bismo i sledeće godine bili u finalu. Umesto Sampdorije. Ne znam da li bismo ga osvojili protiv Barselone, ali bili bismo na Vembliju. Sve utakmice smo igrali u gostima. Mi protiv Sampdorije nikada ne bismo izgubili na Marakani. Nema teorije“, pričao je nedavno Siniša Mihajlović.

Mozzartsport