Intervju sa Goranom Čaušićem

Plaćen 1.000.000 evra u finišu letnjeg prelaznog roka 2018. godine, srpski vezista Goran Čaušić je došao u Crvenu zvezu iz ruskog Arsenala kao kapitalno pojačanje i jedan od 10 najskupljih igrača u istoriji kluba sa Marakane.Kao velika želja tadašnjeg trenera Vladana Milojevića i sportskog direktora Mitra Mrkele se vratio u klub u kojem je ponikao i bio kapiten u mlađim selekcijama. Ali, Zvezdu je napustio posle samo godinu dana i 28 odigranih utakmica u kojima je upisao jedan gol i tri asistencije.

Vratio se u Arsenal iz Tule u kojem je ove sezone uglavnom standardan prvotimac i na 12 prvenstvenih mečeva je postigao dva gola. Čaušićev Arsenal je jedno od prijatnijih iznenađenja ruske Premijer lige iako se ne može baš reći da su senzacija jer su i prošle sezone kada je Čaušić bio u Zvezdi, uspeli da sezonu završe na šestom mestu i palsiraju se u kvalifikacije za Ligu Evrope. Koje nisu uspeli da prođu…
“Izgledalo mi je da nismo bili spremni. U tim takmičenjima su ekipi potrebni fudbaleri sa samopouzdanjem i iskustvom koji su već igrali takve mečeve. Mi nismo imali dovoljno tog iskustva. Jesen je zaista bila težak period za ekipu i za mene. Povredio sam se protiv CSKA i praktično dva meseca nisam mogao da pomognem ekipi. Situacija je bila prilično loša”, kaže Čaušić na početku velikog intrevjua za ruski Sport Ekspres.

Ipšak, Arsenal je uspeo da se oporavi i da jesenji deo sezone završi u gornjem delu tabele - kao šestoplasirani.
“Sjajno je što smo se izvukli. Pogotovo je dobro što smo pobedili poslednja dva meča u godini protiv CSKA i Lokomotive. Kada igrate protiv najjačih, svako želi da pokaže najbolju stranu. Mi volimo takve mečeve. Za nas su to neka vrsta finala. Da nismo pobedili u nekim od tih mečeva, situacija bi bila znatno teža jer je ruska liga prilično izjednačena”.  

Da li si pratio igre Arsenala prošle sezone dok si bio član Arsenala?
“Naravno da sam pratio. U principu, tim je ostao isti, promenila su se samo trojica ili četvorica igrača. Istina, otišli su nam dobri igrači koji sada igraju u Spartaku i Lokomotivi i koji nam nedostaju. Ali i dalje imamo dobar tim. Prošla sezona je bila najbolja u istoriji, a ni ove nam ne ide loše. Nadam se da ćemo se opet dokopati kvalifikacija za Ligu Evrope i da ćemo ovaj put proći u grupnu fazu”.

U Ligi šampiona si sa Crvenom zvezdom pobedio Liverpul. Kako je to izgledalo?
“Slavio je ceo Beograd. Za grad, klub i mene lično je to bio jako bitan momenat. Vratio sam se u klub u kojem sam počeo karijeru, ali nisam ranije dobio šansu u prvom timu. I odmah sam zaigrao u Ligi šampiona. Počelo je remijem protiv Napolija, onda su došli porazi, grupa je bila teška, ali je došla i ta pobeda protiv Liverpula za pamćenje. Novak Đoković nam je došao u svlačionicu pre meča i poželeo nam sreću kao veliki navijač Crvene zvezde. On je lojalan navijač, retko kada propušta naše velike utakmice. Da li nam je doneo sreću? Naravno! Iako nismo baš očekivali da ćemo da pobedimo Liverpul. Samo smo želeli da izađemo na teren i damo sve od sebe. Na kraju je bilo 2:0”, kaže Čaušić.

Lajkujte našu stranicu na Facebook-u

U drugom poluvremenu ste zamenili asistenta Marina. Da li su on i dvostruki strelac Pavkov dobili i duple premije?
“Nisu, svi smo dobili isto. Bili smo prezadovoljni zbog pobede. Iako nisam mogao maksimalno da uživam u njoj jer sam se povredio. Ipak, najvažnije je da smo u tom meču ispisali istoriju Crvene zvezde. To je bez sumnje najveća pobeda u mojoj karijeri. Pobedili smo verovatno najjači tim na svetu. Pogledajte ih ove sezone. Nisu izgubili meč u Premijer ligi, pobeđuju i u Ligi šampiona… Ipak, neću da kažem da su mi oni tim koji najviše cenim. Više mi se sviđaju Juventus i Barselona”.

Rusi kao Rusi. Vole vojsku, armiju, sve što ima veze sa tim, pa su se raspitivali i za tenk pored Marakane i proslavi ulaska u Ligu šampiona sa igračima na oklopnom vozilu.
“To oklopno vozilo je bilo spremno još prošle sezone za proslavu titule u srpskoj Superligi, ali je sve krenulo naopako kada nas je Partizan pobedio u finalu Kupa Srbije… Ideja je realizovana tek kada je Zvezda kasnije opet ušla u Ligu šampiona. Tenk je postavljen ispred stadiona baš pred taj meč za ulazak u Ligu šampiona. To je delo grupe Severna armija. On je simbol grupe što je u mnogim vestima i objavljeno. Znate, Srbija je u prošlosti imala mnogo ratova protiv Hrvatske, Bosne… I onda su mediji sve to negativno predstavili. Ali navijači nisu imali ništa protiv. Generalno, mnogo gore stvari se dešavaju među navijačima u Srbiji. Kada igraju Zvezda i Partizan, sukobi navijača su stalno pojava. Ima mnogo pirotehnike, a dešavalo se i da neko izgubi život. Postoji istorijska tenzija između dva kluba. Ipak, čini mi se da je sada situacija mnogo bolja”.  

Prošle sezone je u Arsenalu igrao bivši Partizanov napadač Ognjen Ožegović koji je dete Crvene zvezde. Kako ti gledaš na to?
“Samo su dvojica ili trojica igrača to uradili da ja pamtim. U Partizanu je to aktuelni golman Vladimir Stojković. Ne razumem te poteze. Navijač sam Zvezde od malena i biću ceo život. Mogu da obećam da je Partizan jedini klub za kojih nikada ne bi zaigrao”.

Poslednja decenija prošlog veka je bila teška u Jugoslaviji. Čega se sećaš iz tih vremena?
“Ne baš mnogo toga… Kada je eskalirala kriza na Kosovu i kada su Amerikanci krenuli da nas bombarduju, porodice su krile po podrumima i skrovištima. Bilo je mnogo takvih noći, ali ne sećam se koliko. Bio je to pravi test za sve nas. Verujte, to nas je ojačalo. Kao zemlju i kao narod”.

Kako se u Srbiji sada živi?
“Postoji i dalje zgrade koje nisu popravljene od bombardovanja. Naravno da im to nikada nećemo zaboraviti. Kosovo je i dalje tema, ali je prošlo mnogo godina od tada i živimo normalan život”.

Da li je istina da u Srbiji postoji izreka “nas i Rusa 300 miliona”?
“Da, istina je. To je šala, ali mnogi to zaista misle. Ta ljubav je stvarna. Za Srbe su Rusi kao braća. Srbi iskreno vole Rusiju i Putina”.

Pre Zvezde i Rusije, Čaušić je godine proveo u Španiji i Turskoj.
“Gledajući iz strogo fudbalskog ugla, proveo sam tri i po dobre godine u Turskoj. Navijači nisu ludi kao u Srbiji, ali su fanatični. Svidela mi se ta atmosfera i veliko je zadovoljstvo igrati u njoj. U Eskišehiru je sve bilo dobro ispočetka, igrali smo i Ligu Evrope, uprava je počela da troši sve više novca… Ali, klub je izgubio podršku grada i počeli su ozbiljni finanaisjki problemi. Igrači nisu želi da igraju i ispali smo u drugu ligu. Ni do danas se nismo svi naplatili, meni još nešto duguju”.  

Kako je bilo u Osasuni?
“Sezona u Španiji je bila dobro iskustvo. Pamplona je prijatan grad, život u Španiji je prelep. Istina, imali smo mnogo poraza ali sam osetio iskustvo igranja protiv najboljih kao što su Real i Barselona. Od Barse smo izgubili 1:7, ali oni kada imaju dan mogu da daju i 20 golova. Posle prvog poluvremena smo gubili samo 0:2, nismo bili loši, a onda su nas za 10 minuta uništili. Velika je razlika gledati Mesija uživo i na televiziji. Kada uzme loptu, prosto nemate šansu da ga zaustavite. Sve radi prebrzo. Za mene je on najbolji igrač u istoriji. Bez dileme. Pored njega, za Barsu su igrali Suarez, Buskets, Inijesta, Nejmar… Najbolji tim na svetu”.

A gde je najlepše živeti?
“Ako pričamo o uslovima života, Španija je bez premca. Ali sam se najlepše osećao u Rusiji. Veoma smo slični, imamo isti mentalitet, isto razmišljamo… U Rusiji se osećam kao kod kuće. Istina, fudbaleri vole da igraju u zemljama sa lepom klimom, ali i u Srbiji zna da bude hladno tako da mi sneg i mraz nisu problem”.  

Kako gledaš na rusku Premijer ligu?
“Ruska liga je veoma dobra. Nije velika razlika između timova jer svako može da pobedi svakoga. Zato je liga interesantna. Možda je sad malo Zenit odskočio. Biće šampion i ove godine. Ali svi ostali mogu da pobeđuju jedni druge. Dve ili tri utakmice mogu sve da okrenu u sezoni”.

Kako ti se čini ideja proširenja lige na 18 klubova?
“Ruski klubovi prave veliku pauzu zbog hladnoće i pripremaju po mesec i po dana zimi. Nekoliko dodatnih prvenstvenih mečeva umesto prijateljskih utakmica u Antaliji bi bilo dobro rešenje. Istina, ako nemaš sreće zakačiće te da igraš u hladnoći Urala, ali ako imaš sreće sa rasporedom, može da te zakači i Soči”.

Kako si prvi put došao u Arsenal?
“Došao sam u Tulu zbog trenera Božovića. Bio je trener Zvezde i čuo sam mnogo dobrih stvari o njemu. On je veoma zabavan tip i u njegovim timovima je uvek dobra atmosfera. Svi ga vole jer je jako blizak sa igračima. Postavlja se više kao prijatelj, a manje kao trener. Naravno, igrači ga poštuju i daju maksimum za njega”.  

Kakva je kasnije bila saradnja sa trenerom Kononovim?
“Počelo je dobro, ali se kasnije nismo razumeli. Kada me je Crvena zvezda pozvala, želeo sam da se vratim u Beograd. Imao sam šansu da igram u Ligi šampiona. To sam i rekao treneru. Normalno je da svaki fudbaler ima san i da zna šta želi od života i karijere. Međutim, moj trener me nije razumeo. Na sledećem treningu su se desile neke ružne stvari i izbacio me je iz tima. Posle nekoliko dana sam prešao u Crvenu zvezdu”.

Kakav ti je sada cilj sa Arsenalom?
“Nadam se da ćemo zadržati šesto mesto i da ćemo se kvalifikovati za Ligu Evrope”, kaže Čaušić

Mozzartsport