Gde su i šta rade članovi Zvezdine famozne odbrambene petorke?

To nije uradio i Nemanja Vidić, kada je igrao u tandemu sa kasnijim venčanim kumom Nenadom Lalatovićem. Nije do takvog dostignuća stigao ni pokojni Goran Bunjevčević, koji je komandovao sjajnim odbrambenim trilingom Slavoljuba Muslina, čiji članovi su još bili Stevo Glogovac i Ivan Vukomanović…

Da, ima onih koji će reći da su vremena drugačija, da su ti timovi bili jednostavno bolji, i ostavljali bolji utisak od te famozne Milojevićeve selekcije iz 2017. godine. Ali ko god razmišljao i kakav god pogled imao na fudbal reći će vam da su u ovom veku, u ovom okruženju, postojala samo dva famozna devanzivna reda.

Prvi je onaj selektorski Ilije Petkovića, kada je odbrana u sastavu Gavrnačić, Vidić, Krstajić i Dragutinović uz samo jedan primljeni gol u kvalifikacijama trasirala put Orlovima ka Mundijalu u Nemačkoj 2006. godine. A rivali su bili super jaka Španija i u tom trenutku ništa slabija Bosna i Hercegovina.

I drugi je onaj Zvezdin, koga se seti svaki navijač kluba sa Marakane, prilikom reprezentativne ili neke druge pauze. Da, i reći će generacije bivših igrača Crvene zvezde da su jednostavno bolje,da se njima kockice nisu tako lepo složile, ali ta četvorica momaka (Žule Stojković, Vujadin Savić, Damijan Le Talek i Milan Rodić) zajedno sa Milanom Borjanom i dalje u svojim rukama drže odbrambeni doktorat jednog vremena nakrcanog entuzijazmom, energijom i savršenim taktičkim fudbalom Crvene zvezde. Milojevićevim fudbalom.

BABIĆ I GOBELJIĆ PRIDRUŽENI ČLANOVI

Povod prosto ne postoji, ali ni u prethodne dve sezone, kao i tokom ove prekinute, niko ništa slično nije uspeo da uradi. Te godine Crvena zvezda je na tri vezana gostovanja u Ligi Evrope ostala nematirana, primivši samo dva gola u grupnoj fazi. Jedan je bio posledica čiste klase Olivijea Žirua u situaciji sa igračem manje posle isključenja Milana Rodića, još jedan upornosti igrača BATE Boriisova i lucidnosti Mirka Ivanića koji je savršeno centrirao nakon što je na aut liniji prevaro Rikardinja…

Kada je počeo Vladan Milojević da na Zlatiboru skalapa mozaik idealne Zvezde, niko nije mogao da pretpostavi da će iz savršene defanzive crveno-beli pomerati granice. Posle uspona i padova u inostranstvu stigao je Vujadin Savić, sa viškom kilograma posle neigranja u Minhenu 1860. pojavio se Fiilip Stojković. Kako je samo rekao mnogo toga u tom trenutku nije izgledalo dobro… Ispotaviće se da će njih dvojica biti osnova jednog uzleta, posebno što je Vladan Milojević po kratkom postupku uočio sve vrline i mane Damijana Le Taleka.

Francuz je u Ljutice Bogdana na mestu zadnjeg veznog igrao kao dečak, a na štoperu kao muškarčina. Protivnik nije bio atraktivan, ali Le Talek i Vujadin Savić su odigrali prvi veliki meč u dalekom Pavlodaru, kada su do finiša ostavili Irtiš bez šanse za pogodak. Tada se dalo naslutiti da jedan drugom prijaju kao firmirani šal nežnom manekenskom vratu. Intelgencija i moć anticipacije Le Taleka, pomogle su Vujadinu Saviću da igra fudbal života, priključen na emotivne baterije voljenog kluba postao je komandant odbrane, tima i svlačionice. Do jednog trenutka.

Kasnije se taj odbrembeni bedem savršeno dopunjavao dolascima Milana Borjana, njegovog imenjaka Rodića, kao i pridruženih članova, pre svega Milana Babića i Marka Gobeljića.

LE TALEK I SAVIĆ KAO ŠAL I DAMSKI VRAT

Tumbao je Vladan Milojević odbranu samo kada je bio suočen sa suspenzijama i povredama, ali je konstantu imao. Uvek se oslanjao na pedantnost Damijana Le Taleka, kapiten bez trake Vujadin Savić je imao alternativu u Srđanu Babiću, dok je na obe bekovske pozicije minute dobrim partijama kupovao Marko Gobeljić. Testament jedne savršene odbrane predstavljeće gostovanja u Kelnu i londonskom Emirejtsu. Kada je bilo gusto, posebno u Nemačkoj, spašavao je Milan Borjan, dok su na Ostrvu za kadedrom sedeli Damijan Le Talek i Vujadin Savić…

Pomerali su granice, u osnovnom delu tadašnjeg prvenstva primili su samo 16 golova. Ali ostaće zapisano da su trojica od petorice standardnih članova Marakanu napustili bez obeštećenja. Već na kraju te sezone Damijan Le Talek je osetio da može da se ukači na voz za Francuusku. Nije razmišljao o ostanku, ali za sve što je uradio dobio je špalir saigrača i ovacije navijača prilikom proslave titule. Trenutno igra za Moneplje, i to vrlo dobro, pošto je skupio 28 mečeva ove sezone.

Stigla je odlična zamene u vidu Miloša Degeneka. Dovoljno da Borjan, Savić, Stojković i Rodić nastave sladak život. Oni su imali još jednu sjajnu sezonu, učestvovanje u Ligi šampiona gde su u Beogradu na nuli ostavili Sallcburg, Napoli i Liverpul…

Bila je to kulminacija sjajne odbrane i sjanog perioda, koji će ostatiti visoka prepreka za ovu i buduće generacije. Već prošlog leta bilo je jasno da će se Crvena zvezda rastati sa Savićem i Stojkovićem. Iako vezani dugoročnim ugovorima otišli su u kiparski APEOL, odnosno bečki Rapid bez obeštećenja. I ostavili Rodića, Milana Borjana i Srđana Babića kao eksponate jednog vremena.

(Foto: Star Sport, MN Press) Mozzartsport