Dinamo od prodaja zaradio skoro 200.000.000 evra… Nećete verovati koliko je Zvezda zaradila

Kako na fudbalskoj pijaci posluju najbolji klubovi iz regiona

„Mamić bi ga prodao duplo skuplje“.

Omiljena izreka srpskih internet komentatora, virtuelnih direktora, ljubitelja video-igrica, ozlojeđenih navijača kada neki igrač ode iz Zvezde ili Partizana. Toliko je postala česta da je prešla u banalnost.

Ali najtužnije od svega je što je - istina!

Zdravko Mamić bi zaista prodao svakog igrača za više para od ljudi koji vode srpske klubove. I sve ostale u regionu.

Da sada ne ulazimo u njegovu čast i poštenje. Poznato je kako kontroliše hrvatski fudbal, kako uništava konkurenciju i kako je filijalu doveo do statusa vicešampiona i kvalifikacija za Ligu šampiona. Čovek igra fudbalski monopol i to njegova mračna strana.

Ali isto tako je činjenica da je od Dinama napravio imperiju za ove prostore. Iz tog Dinama je potekla i kičma reprezentacije Hrvatske koja je došla do finala svetskog prvenstva. Dinamo igra dobar i moderan fudbal, pravi rezultate i stvara sve bolje igrače. Ima i do toga da su Hrvati generalno talentovaniji za fudbal od Srba i da su više predani tom sportu. Vidi se to i po poslovanju ostalih klubova - Rijeke, Hajduka, Lokomotive i Osijeka. Iako manje, ipak su plodnije fudbalsko tlo od Srbije. Njihovi igrači se bolje kotiraju u Evropi. I to nema baš mnogo veze sa famoznim pričama o Evropskoj uniji i dozvolama. Kvalitet je presudan i on se plaća.

Ali sve bi to bilo uzalud kada u Hrvatskoj ne bi znali da iskoriste to što imaju. A Dinamo baš zna da iskoristi.

Njihov odnos prema omladinskoj školi, skauting Hrvatske i regiona, uslovi za igrače koje imaju o omladinskim i seniorskim timovima, način na koji ih klub blindira dugoročnim ugovorima, stav koji ima u pregovorima sa alavim roditeljima i agentima... Dinamo Zagreb je po tome Liga šampiona za sve klubove u regionu ma koliko to bilo teško navijačima u Srbiji da priznaju. Prkosni stavovi uoči žrebova „Dajte nam taj Dinamo“ su ništa više od impulsivnih detinjarija bez razmišljanja o posledicama. Znamo šta se desilo Tumbakovićevom Partizanu kada je izvukao taj Dinamo.

Jednostavno, Dinamo je fudbalski kralj na Balkanu. Mogu se zvezdaši dičiti pobedom nad Liverpulom i dve Lige šampiona. Mogu se pozivati na magiju pune Marakane koja izgleda kao Bombonjera u poređenju sa sablasnim Maksimirom. Mogu se i partizanovci ponosno prisećati „pobede" od 0:0 nad Realovim Galaktikosima i dva učešća u Ligi šampiona. Ali opet su to samo momenti koji nikada nisu iskorišćeni da klubovi naprave korak napred u organizacionom smislu. Dinamo je učio, grešio, bio i predmet podsmeha u Evropi, ali je napredovao. Malo-pomalo i u svakom smislu.

Istina, imao je i Dinamo svojih crnih rupa. Ali više kao plod nesreće, neiskustva ili Mamićevog poriva da maltretira trenere, nego odsustva kvaliteta u ekipi. Ispadali su Modri u ovoj deceniji od Šerifa, Austrije iz Beča, Skenderbega i nedavno od Ferencvaroša. Sve su to rezultatski neuspesi. Ali isto tako je činjenica da su u poslednjih 16 godina čak 14 puta učestvovali u nekoj od grupnih faza evrokupova. Imaju šest učešća u grupnim fazama Lige šampiona u poslednjih 10 godina. Ukupno imaju učešća u Ligi šampiona koliko Zvezda, Partizan i Maribor zajedno. Lane su čak bili u borbi za plasman u osminu finala što je ostalim klubovima sa ovih prostora i dalje samo san. Uostalom, večiti su ispadali od Šamroka, Černomoreca, Kairata, Zaglebja...

Kakav imidž i rejting naši klubovi imaju u poređenju sa Dinamom, najbolje nas svakog leta podseti glavni sudija u profesionalnom sportu – njegovo veličanstvo NOVAC.

Brojke nemilosrdno govore da je Dinamo odskočio za klasu ili dve iznad klubova na prostorima bivše Jugoslavije. Kada se uračunaju tri obavezna otkupa pozajmica sledećeg leta, Dinamo Zagreb je u ovom prelaznom roku pogodio poslove vredne 32.000.000 evra! Bez bonusa za Gvardiolov transfer u Lajpcig koji bi mogli da im donesu još 5.000.000 evra.

Primera radi, Zvezda je prodala za 3.400.000, a Partizan za 5.850.000 evra. Više novca od Partizana i Zvezde zajedno je ovog leta zaradila čak i Dinamova filijala Lokomotiva - skoro 11.000.000 evra. Ali to više nikoga ne čudi... Tako je svake godine. Samo u poslednjih pet godina (od leta 2015), Dinamo je od prodaja igrača inkasirao neverovatnih 183.980.000 evra (uračunati pomenuti otkupi pozajmica za sledeće leto, ali ne i bonusi) što je brojka na evropskom nivou.

Zvezda je u istom periodu zaradila nešto preko 70.000.000 evra, a Partizan malo iznad 50.000.000. S obzirom da je Zvezda u tom periodu dva puta igrala Ligu šampiona, jednom Ligu Evrope, ovo je zarada ispod očekivanja i dokaz nesposobnosti Uprave da prodaje na evropskom nivou. I ono što je imala, Zvezda nije umela da naplati. Njena tržišta za prodaju su Bliski i Daleki istok. I to nije nikkava sramota. Ali "Lige petice" skoro da su zabranjena teritorija za igrače najboljeg srpskog kluba poslednjih godina. A i kada Zvezda prodaje tamo, radi to „na prvu“ i bez zadrške. Samo da pare legnu što pre i da se „preživi do Đurđevdana“. Primer: Zvezda je od bisera poput Grujića zaradila isti sumu novca koju će Dinamo zaraditi od transfera manje bitnog Antonija Marina u italijanskog drugoligaša Moncu?! Ili od transfera Gojaka u Torino. Gde je tu logika?

A šta tek reći za „agilnu upravu“ Partizana od koje su više zaradili čak i Rijeka i nesrećni Hajduk koji nije igrao Evropu godinama. „Trio fantastiko“ VVV maže navijačima oči fantazijama o transferima od 15.000.000 ili 20.000.000 evra, a na kraju jedva čeka da im neki drugoligaš ponudi tri puta manje. Primer prodaje Nikole Milenkovića za 5.100.000 bez bilo kakvih bonusa ili makar procenata je najbolji dokaz koliko Partizan ima pregovaračkog kapaciteta i kakav rejting ima njegovo rukovodstvo van granica Srbije.

Izvor svih ovih podataka je specijalizovani sajt Transfermarkt koji kod iznosa transfera obično ne greši za raziku od procena tržišne vrednosti igrača i klubova. Naravno da cela suma od obeštećenja ne ide uvek u klupske kase jer su tu još i razne provizije, procenti, opraštanja dugova... Kao u slučaju Radonjićevog transfera iz Zvezde koji je vredeo 12.000.000 evra, ali je klubu sa Marakane pripalo 7.000.000.

A setimo se i famoznog transfera Stefana Savića iz Partizana u Mančester Siti za 12.000.000 evra kada je crno-belima na kraju pripalo samo 3.500.000 evra. Ima toga svugde, pa i u Dinamu. Ali ne u tolikoj meri... I zato možemo samo da pretpostavimo da je procenat Dinamove čiste zarade od transfera još veći nego u slučaju beogradskih večitih. O ostalim našim klubovima da i ne govorimo. Rijeka, Hajduk, Lokomotiva i Osijek su dimenzija iznad za nesrećnu Vojvodinu koja je imala suvo zlato u omladinskoj školi, ali je to blago uvek nekako odlazilo na sumnjive načine. Čukarički kao privatni klub makar zaslužuje pohvale što je došao do granice da sam sebe izdržava od prodaja igrača. I tu je kraj svih njihovih ambicija.

Prihod od prodatih igrača od leta 2015. do danas

Dinamo Zagreb - 183.980.000 evra

Crvena zvezda – 70.100.000 evra

Hajduk – 54.050.000

Rijeka – 51.730.000

Partizan – 50.620.000

Lokomotiva Zagreb – 21.390.000

Osijek – 20.650.000

Maribor – 15.570.000

Čukarički – 12.500.000

Vojvodina – 3.435.000

Naravno, Dinamo i ulaže više od večitih. Ali su ta ulaganja propocionalno svakako isplativija nego ulaganja večitih kada na kraju dođu na naplatu. Čak su i bezobrazno štedljivi s obzirom na profit kluba i navijači imaju pravo da se ljute na klupsku upravu što ne troši više. Dinamo od Partizana troši tri puta više na pojačanja, a od Zvezde 30 odsto. Ali zato zarađuje više nego duplo od Zvezde i skoro četiri puta više od Partizana. Prošlog leta je potrošio manje para na kupovine od Zvezde koja je ludovala sa Van la ParomTomaneom i ostalima... Ali i tu ima kvaka. U poslednje tri godine je Dinamo na kupovine potrošio 17.095.000 evra od čega je čak 8.700.000 evra otišlo za igrače iz Lokomotive. Nazovite to kako hoćete kada posluju dva kluba sa istim gazdom, ali je makar pokazatelj koliko se Dinamo ne razbacuje parama za „mačke u džaku“ iz inostranstva. Obično kupuje ono najbolje iz Hrvatske, regiona ili hrvatske povratnike.

Primera radi, Dinamo je ovog leta kupio trojicu talentovanih igrača iz Crne Gore. Region u kojem su nekada lovili Zvezda, Partizan i srpski klubovi je sada postao teritorija Dinamovih skauta, pa ako nekada iz Crne Gore dođu neki novi Dejo ili Mijat, verovatno će ga lansirati Dinamo umesto beogradskih večitih. Slična je situacija i sa BiH tržištem, a poslednjih godina hrvatski klubovi sve više talenata pronalaze u Albaniji i na Kosovu. Rijeka, Osijek i Hajduk su potrošili milionske sume za prethodnih pet godina. U tom rangu je i slovenački Maribor. Naši Voša i Čuka nisu zajedno uložili milion evra u kupovine igrača.

Trošak za kupljene igrače od leta 2015. do danas

Dinamo – 36.105.000

Crvena zvezda - 23.140.000

Partizan - 10.400.000

Rijeka – 6.570.000

Osijek – 6.060.000

Hajduk – 4.937.000

Maribor – 3.345.000

Lokomotiva Zagreb – 1.745.000

Čukarički – 545.000

Vojvodina – 400.000

A ima tu i još jedan bitan parametar kako posluje Dinamo, a kako naši klubovi. Famozni odlasci bez obeštećenja. Mnogo je razloga zbog kojih neki igrač može da ode bez obeštećenja. Nekada neće da produži ugovor, nekada klub jedva čeka da mu istekne saradnja, ali kod nas je uglavnom posredi nešto drugo. Dovođenje nepotrebnih igrača sumnjivog kvaliteta samo da bi iz nekog razloga došli na platni spisak kluba. I onda kasnije odlaze kao slobodni, a da nisu odigrali pet utakmica.

Posebno se ovom „sposobnošću“ ističe uprava Partizana iz kojeg su u prethodnih pet godina čak 64 fudbalera otišla bez obeštećenja. Uglavnom je to famozno „opraštanje dugova“, kada klub ostane dužan igraču pa mora da mu dozvoli „čiste papire“ uz nadu da taj igrač makar neće tražiti svoj legalno zarađeni novac. Partizan prednjači sa takvim slučajevima. Primera radi, iz Dinama je u prethodnih pet godina samo 12 fudbalera otišlo besplatno. Broj otišlih igrača bez obeštećenja dođe kao neka tabela nesposobnosti i nedomaćinskog upravljanja klubom. Što ih je više otišlo, to se u klubu radi gore. Naravno, prva četiri mesta na tabeli 10 najuspešnijih klubova regiona drže srpski klubovi.

Broj igrača koji su pušteni bez obeštećenja od leta 2015. do danas.

Vojvodina – 90

Partizan – 64

Crvena zvezda – 53

Čukarički – 49

Osijek – 35

Rijeka – 32  

Lokomotiva Zagreb – 31

Hajduk – 27

Maribor – 25

Dinamo – 12

Kada se sve ovo stavi na gomilu, jasno je zašto „Mamić prodaje duplo skuplje“. 

Rekordne prodaje na prostoru bivše Jugoslavije od leta 2015. godine

2016: Marko Pjaca (Dinamo Zagreb - Juventus) 23.000.000

2020: Dani Olmo (Dinamo Zagreb - Lajpcig) 21.000.000

2020: Joško Gvardiol (Dinamo Zagreb - Lajpcig) 16.000.000 (plus bonusi)

2018: Filip Benković (Dinamo Zagreb - Lester) 14.500.000

2017: Marko Rog (Dinamo Zagreb - Napoli) 13.500.000

2018: Nemanja Radonjić (Crvena zvezda - Marselj) 12.000.000

2017: Nikola Vlašić (Hajduk - Everton) 10.800.000

2016: Josip Brekalo (Dinamo Zagreb - Volfzburg) 10.000.000

2020: Strahinja Pavlović (Partizan - Monako) 10.000.000

2020: Nikola Moro (Dinamo Zagreb – Dinamo Moskva) 8.500.000

Mozzartsport