Dejan Davidovac – Najvažniji igrač crveno belih?

Posle partije karijere u Evroligi postalo je jasno: ključevi igre Crvene zvezde leže u rukama 26-godišnjeg momka iz Zrenjanina

Nije Crvena zvezda uzela skalp jednom od najvećih evropskih klubova, ali je u Moskvi skupo prodala kožu. Enigma za odbranu ekipe Dimitrisa Itudisa bio je Dejan Davidovac. Posle partije karijere u Evroligi stiče se utisak da najbolje tek dolazi i da će od Zvezdinog "plejmejkera sa leđnom tehnikom" mnogo toga zavisiti u jako bitnoj završnici sezone u ABA ligi.

Sipao je Davidovac sa svih pozicija u Moskvi, promašio tek tri šuta iz igre, ubacio četiri trojke (4/6) i pokazao da može da bude moćno oružje u pravim rukama. Od povratka Dejana Radonjića dobio je veću ulogu, igrama u Kupu Radivoja Koraća dokazao crnogorskom stručnjaku da na njega može da se osloni, a partijama koje su usledile samo potvrdio da će pred odlučujuće bitke na Jadranu biti jedan od ključnih igrača crveno-belih.

Partija karijere Davidovca uz 20 poena, dabl-dabl revitalizovanog Noka, Zvezda mučila CSKA

Za početak, da premotamo film. Košarkaški put atipičnog krila počeo je 2011. godine u Proleteru. Posle samo jedne sezone preselio se u Vršac, u kojem je proveo tri naredne. U poslednjoj je ostavio izvrstan utisak, bio i član idealne petorke KLS, a kao potvrda odličnih igara stigao je poziv u U20 selekciji Srbije za Evropsko prvenstvo u Italiji. Bio je jako bitan šraf u sjajnoj generaciji koju je sa klupe predvodio Vladimir Đokić, na 10 nastupa u proseku je beležio 8,7 poena, 4,7 skokova i 1,1 asistenciju po meču i na kraju se okitio zlatom.

Usledio je poziv Crvene zvezde. Prihvatio je. Prihvatio je i kaljenje u FMP, napredovao velikom brzinom, da bi igrama u drugoj sezoni u ABA ligi najavio da ga čeka lepa budućnost na Malom Kalemegdanu. Beležio je u takmičarskoj godini 2016/17 10 poena, 5,2 skoka i 2,5 asistencije po meču u regionalnom šampiontu (upisao i rekord karijere: 28 poena protiv Petrol Olimpije), a kao kruna sezone došla je partija protiv Partizana u polufinalu Superlige Srbije. Panteri, s trenerom Dušanom Alimpijevićem iznenadili velikog favorita, a Davidovac je u drugom meču bio najbolji igrač na terenu sa 19 poena i 12 skokova.

Kada je posle podviga u borbi za titulu šampiona Srbije Alimpijević postavljen za prvog trenera Crvene zvezde, nije bilo sumnje da će se sa njim na Mali Kalemegdan krenuti i Davidovac. Od starta je pokazao da na njega može da se računa. Polako je sazrevao uz daleko iskusnije saigrače najboljeg tima Jadrana i već u debitantskoj sezoni u Evroligi zabeležio 24 nastupa (6,5 poena po meču). Posle neuspeha u finalu Jadranske lige, došlo je i do promene na klupi, ali dolazak Milana Tomića nije usporio njegov rast i sve veći uticaj na ekipu.

Često je znao i da bude Zvezdin "iks faktor" u mečevima od velikog značaja već u drugoj godini u klubu. Tako je u večitom derbiju u okviru prvog polufinalnog susreta plej-ofa ABA lige ubacio Partizanu 18 poena, proveo i čitav produžetak u igri, tokom kojeg je bio jedan od najzaslužnijih za važan trijumf: u dodatnih pet minuta je ubacio četiri poena uz dve asistencije.

Jasno, u sezoni koja je usledila još veći teret mu je bio na leđima, ali ga je izneo na pravi način. Iako se tokom turbulentnog takmičarkog ciklusa, u kojem su se na klupi Zvezde smenjivala tri trenera, igra se uglavnom oslanjala na strane košarkaše (pre svega Lorenca Brauna i potom Kevina Pantera), ali Davidovac je na regionalnoj sceni bio jedan od najboljih pojedinaca u ekipi. Kao nagrada za dobre igre usledio je novi dvogodišnji ugovor, overen prošlog septembra. Saša Obradović je preuzeo kormilo i najavio da će domaći košarkaši dobiti važnu ulogu u ekipi, ali se čini da je to potpuno sprovedeno u delo tek povratkom Dejana Radonjića krajem decembra.https://www.youtube.com/embed/GGGz_DTnpBc?showinfo=0

Možda i silom prilika, kako je tim sa Malog Kalemegdana imao velike probleme sa virusom korona u svojim redovima, igrači poput Davidovca, Dobrića, Jagodić Kuridže, Uskokovića, Lazića donekle i Radanova dobili su ozbiljno poverenje iskusnog stručnjaka. I nisu razočarali. Upravo je 26-godišnji krilni košarkaš bio jedan od najzaslužnijih za osvajanje desetog nacionalnog kupa. Usled izostanaka većine igrača kojima je organizacija igre u košarkaškom DNK, preuzeo je palicu u napadu i još jednom demonstrirao da poseduje izuzetne plejmejkerske sposobnosti: kvalitet koji ga je tokom karijere izdvajao iz gomile. Bilo je u Novom Sadu uspona i padova u njegovoj igri, ali je na kraju verovatno bio i najkorisniji igrač završnog turnira Kupa Radivoja Koraća.

Povratkom igrača koji su zbog bolesti propustili završnicu kupa došlo je do logičnog pada u minutaži i blago pražnjenja, ali je posle nekog vremena Davidovčev značaj za četu Dejana Radonjića postao ponovo kristalno jasan. Utisak je da je tempirao formu na pravi način. U šuterskoj rapsodiji protiv Himkija dao je ključan doprinos u najbitnijim trenucima, a o tome kako je odigrao protiv sastava iz Podmoskovlja možda najbolje govori činjenica da nije imao nijedan promašaj iz igre (2/2 za dva i 4/4 za tri). Tri dana kasnije ubacio je 14 poena u večitom derbiju i još jednom dokazao da mu godi pritisak koji sa sobom nose mečevi protiv najljućeg rivala. Propustio je duele sa Cibonom i Panatinaikosom zbog bolesti, da bi se u Morači možda i najbolje osetilo koliko je bitan za beogradski sastav. Rovit je odigrao svega 14 minuta protiv Budućnosti, ubacio četiri poena, a crveno-beli su pretrpeli težak poraz. Sve je ipak došlo na svoje u glavnom gradu Rusije, gde Zvezda nije izvojevala trijumf, ali je "vratila" čoveka od kojeg će mnogo zavisiti u nadmetanjima za tron u ABA ligi, koja će sudeći po dešavanjima iz Podgorice biti prilično komplikovana.

Krunski dokaz značaja domaćih igrača

Krunski dokaz značaja domaćih igrača

Novi život Dobrića, Radanova i Davidovca kod Radonjića

Dejan Radonjić se tokom godina provedenih u Crvenoj zvezdi, koje su u istoriju kluba ostale urezane zlatnim slovima, u velikoj meri oslanjao na domaće igrače kada je borba za trofeje u pitanju. Bilo je tu Amerikanaca koji su umeli da prave razliku, ali je utisak da su ključni doprinos davali košarkaši sa srpskim pasošem. Posle Bobana Marjanovića, Nikole Kalinića, Stefana Jovića, Ognjena Kuzmića, pa i Marka Simonovića, defanzivnog specijaliste Branka Lazića i bivšeg kapitena Luke Mitrovića, red je došao na Dejana Davidovca i Ognjena Dobrića, na čijim leđima će nesumnjivo biti veliki teret u poslednjim nedeljama tekuće sezone na Jadranu.

Ne treba zaboraviti da plasman u finale Evrokupa donosi i vizu za učešće u Evroligi naredne takmičarske godine, kao i da je Budućnost na dobrom putu da se domogne polufinala, gde će igrati sa boljim iz duela francuskog Metropolitena i Gran Kanarije. Čini se da se Podgoričanima proširio put da preko drugog najkvalitetnijeg evropskog takmičenja izbore kartu za elitu, u kojoj posle dodele dvogodišnje licence berlinskoj Albi nije ostalo mnogo mesta. Zato je jedini način da se Zvezda zadrži u društvu najboljih kroz osvajanje pehara na Jadranu. U periodu od ključne važnosti, Davidovac će pod velikim pritiskom i budnim oko zvezdaške javnosti morati da nastavi gde je stao u četvrtak veče u Moskvi.

Zvezdin "point forward"

Ne oslikava se uticaj Zvezdinog krila samo kroz statistiku. Davidovac je igrač koji praktično povezuje redove na parketu, pre svega zbog sposobnosti da iznađe kreativna rešenja u napadu i za 24 sekunde napravi put do protivničkog koša. Malo koji igrač njegovih predispozicija može da se pohvali takvim kvalitetom. Sa 203 centimetara visine može da "unese" veliki broj igrača u reketu i dođe do lakih poena sa unutrašnjih pozicija, ima izuzetnu leđnu tehniku i mirnu ruku u bitnim trenucima, ume i u seriji da pogađa sa distance, a pritom mu je bliska i organizacija igre. Dokazao je da može da prevede loptu na protivičku polovinu i precizno izvede akciju, pronađe slobodnog igrača, prepozna "mismeč" situacije i pravovremeno uposli saigrače.

Upravo zbog navedenih ofanzivnih kvaliteta nosi etiketu skovanu u Americi, Davidovac je Zvezdin "point forward". Nekonvencionalna košarkaška uloga, nastala osamdesetih godina u NBA ligi. Izmislio ju je legendarni Don Nelson, u trenutku kada je predvodeći Milvoki Bakse ostao bez bekova. Organizaciju igre prepustio je Markisu Džonsonu, 201 centimetar visokom krilu, igraču koji je čitavu karijeru proveo u Viskonsinu i čija „osmica“ je pod svodovima dvorane u Milvokiju. Ulogu visokih igrača u začecima napada svojih ekipa usavršili su potom Leri Bird i Medžik Džonson, a danas je prilično ustaljena "preko bare", ali i u Evropi.

Upravo zbog sposobnosti da pokrije pozicije od "jedinice" do "četvorke", Davidovac je izrastao i u jako oružje u defanzivi. U preuzimanjima tako bez problema može da stane na crtu igračima najrazličitijih fizikalija i kvaliteta, zahvaljujući građi često krpi rupe u odbrani, a zbog zavidne košarkaške inteligencije ume jako dobro i da pročita protivnika, pa neretko i da ukrade loptu i započne kontru, koju često i završi poenima. Jedan od Radonjićevih košarkaških postulata je i dobra igra u tranziciji i tu pomenuti kvalitet 26-godišnjeg Zrenjanica dolazi do izražaja.

Na sve to se nadovezuje njegov mentalitet. Nema meča u kojem nije ostavio i poslednju kap znoja na parketu, a kada je gusto ne libi se da uzme loptu u ruke. Nebrojeno puta je izvlačio ekipu iz letargije svojom energijom, ali i izuzetnom smirenošću u najbitnijim trenucima donosio prevagu. Dokazao je da može da bude idealno sekundarno rešenje u orkestriranju ofanzivnih akcija, prija mu uloga Zvezdinog igrača iz senke, ali kada se to od njega traži, bez razmišljanja je kadar da ogrne plašt lidera i preuzme konce igre u svoje ruke. U teškim borbama koje predstoje, biće na velikom ispitu. Pripremao se dobro, pa je utisak da je spreman da ga položi.

Mozzartsport