Da li je Piksi ispunio očekivanja!?

Meč sa Portugalijom kao sa Slovenijom na EP 2000. godine

To smo čekali, tome smo se nadali: Srbiju koja ima karakter, koja ne klone duhom čim joj se prvi put zatrese mreža i samo čeka kraj pa da se odvuče s terena.

Čekali smo da vidimo reprezentaciju koja će da grize od prvog do poslednjeg minuta, koja se neće pomeriti s crte ni prvaku Evrope. I dočekali smo!

Može neko cinično da kaže da opet slavimo utakmice koje nismo dobili, nije da ne bi bio u pravu, ali kada protiv Portugalije imaš 0:2 na poluvremenu, a onda je sabiješ u mišiju rupu i imaš šanse za potpuni preokret – to definitivno zavređuje čestitke skoro kao da je pobeda (2:2). Jer, tog se kvaliteta baš i nismo nagledali kada su Orlovi u pitanju.

Štaviše, ima 20 godina od poslednjeg takvog vaskrsa na terenu. Mnogo toga sa meča sa Portugalijom je podsetilo na jednu od utakmica sa kraja Piksijeve reprezentativne karijere: protiv Slovenije na Evropskom prvenstvu 2000. godine. Tad je bila još gora situacija, rival je imao 3:0 i igrača više, a onda je uraganski nalet Plavih ekspresno obrisao minus i imao šanse za pobedu. To je ujedno poslednja velika utakmica našeg državnog tima koju pamtimo da se vratio iz dubljeg „bunara“ i došao do boda.

Dragan Stojković nas nije prevario. Od dana kada je izabran za selektora govorio je da ćemo gledati neku novu Srbiju, koja će napadati sve i svuda, da će uvek igrati na pobedu, da neće dopuštati malodušnost u timu, da će Orlovi igrati najlepši fudbal. Sve ono što je njegov tim pokazao u drugom poluvremenu protiv Portugalije bilo je u velikoj meri odraz tih selektorovih zapovesti. Pa čak i filigranska akcija „na prvu“ kod drugog gola je vesnik tog bržeg, modernijeg fudbala na kojem strateg insistira.

Da, potrebno je još dosta finog „štimovanja“, nije to još ta Srbija koju je Stojković zamislio i najavio, ima praznog hoda, padova koncentracije, naivno primljenih golova... Ali, vidi se ideja, vidi se velika želja kakve odavno nije bilo, vidi se veliki korak napred u odnosu na onu otužnu reprezentaciju koju je Portugalija pre godinu i po dana samlela na istom stadionu (4:2), mogla mirne duše pet-šest golova da joj da. Mnogo je još posla pred Piksijem, međutim, vera u bolje sutra je ponovo zaiskrila među navijačima srpskog tima i valja tu iskru čuvati. Za početak, da se pobedi u utorak veče u Azerbejdžanu, da se nastavak mundijalske trke na jesen dočeka sa optimizmom.

Kratko je Stojković za kormilom državnog tima, ali mnogo toga što je rekao, pokazao je na delu. Zato mu valja verovati, a i imponovalo je u neku ruku, kada je posle meča sam sebi postavio pitanje da li je zadovoljan ishodom i lakonski rekao:

„Onako...“

Što je najbitnije, veruju mu igrači. Nije lako posle gotovo rutinskih 0:2 na poluvremenu probuditi tim u svlačionici tako da izgleda kao ranjena zver u nastavku. Sigurno da je i brz gol na startu drugog poluvremena uticao da se probuđena žar u ekipi raspali za još 50 odsto, a onda smo gledali neku Srbiju koju bismo voleli da uvek gledamo.

Niko ne zabija glavu u pesak, nije bilo baš sve tako ružičasto. Moraće Stojković pore svega da se pozabavi igrom u odbrani u narednom periodu. Drugi meč u četiri dana Srbija je kretala iz minusa, protiv Irske je okrenula rezultat, protiv Portugalije je uspela da se iščupa, ali neće ni to doveka trajati.

Srpska odbrana nastavlja trend da u svakoj utakmici kvalifikacija, prošlih i sadašnjih, prima makar po gol. Ispada da igra Orlova liči na kratko ćebe, koje ne može da istovremeno pokrije mrežu da se ne primi gol, a da se pogodi na drugoj strani, za trijumf bez primljenog pogotka. Sva je sreća što napad zaista funkcioniše kao sat i deluje da dok su tu Tadić i Mitrović nema zebnje da će se mnogo njih provući sa „nulom“ na semaforu.

Krađa, skandal, sramota...

Opet, kada je ceo tim zaigrao na gornjoj granici mogućnosti u drugom delu, nakon nekoliko selektorovih taktičkih korekcija, od izmena do promena pozicija igračima u timu, bila je i poslednja linija mnogo bolja, Portugalija do poslednjeg minuta praktično nije stvorila neku veliku šansu.

U mnogo toga za vrlo kratko vreme nas je Stojković ubedio da je moguće. Pa, ako kaže i za odbranu da će je utegnuti, „biće to ok“, kako kaže, onda da mu i tu verujemo. Prioritet su tri boda u utorak u Bakuu, kao zalog za još bolju i uzbudljiviju jesen.

Mozzartsport