CELA ZEMLJA JE PLAKALA! Fudbalera Crvene zvezde sa 23 godine odnela je opaka bolest, ovo su njegove poslednje reči bile

Bolest je preko noći odnela Dejan Bekića, sjajnog fudbalera Zvezde, jednog od najboljih kojeg su imali šezdesetih godina.

Crvena zvezda postoji od 1945. godine i kroz nju je prošlo stotine i stotine sjajnih fudbalera, ali jedan od najvećih talenata nije uspeo da zasija do kraja pošto se nažalost isprečila užasna bolest.

Zvao se Dejan Bekić, bio je zaljubljen u Crvenu zvezdu i trubu, ali se njegov život ugasio sa samo 23 godine. Izgubio je životnu bitku 23. novembra 1967. godine, pošto je rak limfnih žlezda strahovito brzo napredovao i odneo je njegov život ni punu godinu od dijagnoze.

Bekić je bio standardni prvotimac Crvene zvezde, odigrao je već 129 utakmica kod Pavića, Toplaka i Miljanića, a pored fudbalskih kvaliteta imao je i ljudske, svi u svlačionici su ga cenili.

O Dejanu su pričali kao omiljenom u društvu, a koliko je bio sjajan fudbaler govori i podatak da je nasledio broj i poziciju čuvenog Vladice Popovića, kucao je na vrata reprezentacije Jugoslavije, da bi se sve promenilo na Nikoljdan 1966. godine kada je nagovešteno da je teško bolestan.

Trebalo je da putuje sa prvim timom na turneju po Južnoj Americi, međutim prilikom posete saigraču i najboljem drugu Saši Markoviću, njegove sestra i majka su primetile da se zadihao na stepeništu. Kada su mu to saopštile, videle su da ima i otok na vratu, pa su ga odmah posavetovale da ode kod doktora. Nakon detaljnih analiza Miljanu Miljaniću i dr Bori Babiću je saopšteno da ima rak limfnih žlezda, o kome se malo toga znalo šezdesetih godina prošlog veka.

"Miljan je znao da mu vreme ističe i prema Dejanu se ponašao zaštitnički. Dejan je slutio ali tačan nalaz lekara nije znao. Ni njegov najbolji drug sa kojim je u half liniji proveo 5 godina Aleksandar Saša Marković nije znao za dijagnozu bolesti. Prilikom Dejanovog poslednjeg derbija na kojem su obojica učestvovala, Miljan je skrenuo Saši pažnju da pripazi na Dejana, jer se ovaj još nije oporavio od virusa. Sale je na toj utakmici bio zaštitnički postavljen, a igrači Partizana ne znajući za bolest, nisu štedeli Dejana Bekića", pisala je Crvena zvezda na 50. godišnjicu smrti fudbalera.

Slobodan Škrbić, Živorad Jevtić, Zoran Prljinčević i Dejan BekićIZVOR: MN PRESS - ARHIVA

U proleće 1967. godine stigle su dobre vesti, pisalo se da je jedan od najboljih fudbalera svoje generacije Zvezde na putu da pobedi tešku bolest, tim povodom je dao i intervju za "Tempo" pošto je počeo ponovo da trenira, međutim nažalost stanje mu se ubrzo potom pogoršalo.

"Mlad sam i volim da se zabavljam. Imam mnogo drugova. Ali fudbal je 'isuviše sebičan'. Dok se subotom i nedeljom moji prijatelji zabavljaju - ja se pripremam za utakmice", pričao je tada mladi plavokosi Bekić.

Dejan Bekić je studirao Višu školu za spoljnu trgovinu, a obožavao je i trubu i Luja Armstronga.

Bolest je oborila Bekića, dvadesetak dana pred smrt više nije mogao ni da ustane iz kreveta, ali navijači ga nisu zaboravili. Nekoliko stotina njih došlo je ispred njegovog prozora, skandirali su "Dejane, ustani! Dejane, vrati se!", međutim ubrzo je prebačen na VMA gde je i preminuo.

Tokom noći 23. novembra 1967. godine prestalo je da kuca srce velikog talenta Crvene zvezde, jednog od najvoljenijih i najcenjenijih igrača koje je imao srpski gigant.

"U četvrtak ujutro, u pola tri, samo na nekoliko trenutaka pre svoje smrti, Dejan je rekao svom bratu: 'Ugasi svetlo, vidiš da mojima smeta... ", pričao je u suzama Miljan Miljanić za "Tempo" pošto je saznao da je jedan od njegovih omiljenih igrača preminuo.

Koliko su ga samo svi voleli najbolje govori i to da je legenda Crvene zvezde Jovan "Kule" Aćimović svom sinu dao ime Dejan, baš po nekadašnjem saigraču koji je prerano otišao na onaj svet.

(MONDO/Yugopapir)