“Bio sam spreman na doživotni ugovor sa Zvezdom, pare me nisu zanimale”

"Bio sam tu u najgorem mogućem periodu za klub, mislim čak u istoriji kluba, kada je reč i o finansijama i svemu ostalom. Dobio sam šansu, ali mislim da nisam dobio potporu od Uprave kluba. Nisam bio u planovima", priseća se nekadašnje dete crveno-belih

Bila je to 2013. godina, Crvena zvezda nije bila u bajnoj situaciji, klub se borio sa finansijskim nedaćama, a Partizan je držao primat.

Tražio se i adekvatan igrački kadar kako bi se moglo odgovoriti crno-belima, a uz sve to i talentovani klinci iz omladinskog pogona, koji bi u narednim godinama mogli da na plećima nose teret velikog kluba.

U svemu tome, prednjačio je Darko Lazić. Tada 19-godišnji talentovani klinac koji igra na štoperskoj poziciji.

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Sarajeva)

Lajkujte našu stranicu na Facebook-u

Projektovan za vođu odbrane u godinama koje slede, a neretko su se mogli čuti i superlativi 'Novi Nemanja Vidić'. Sve je u početku i delovalo tako. Međutim, malo pomalo, Lazić je došao na margine, a njegova želja da u voljenom klubu ostavi dubok trag nije ispunjena.

"Ja sam Zvezdino dete. Prošao sam celu omladinsku školu. Ja sam za taj klub živeo. Izborio sam se, ušao u prvi tim. Bio sam tu u najgorem mogućem periodu za klub, mislim čak u istoriji kluba, kada je reč i o finansijama i svemu ostalom. Dobio sam šansu, ali mislim da nisam dobio potporu od Uprave kluba. Nisam bio u planovima. Svi su znali koliko ja volim taj klub, kroz šta sam sve prošao kao dete zbog tog kluba i onda su se neke situacije totalno promenile, gde sam se ja totalno razočarao u sve. Navijači su sve videli. Oni vrlo dobro znaju ko sam ja i šta sam, koliko sam dao tom klubu. Neki ljudi u to vreme nisu uvideli to što sam ja želeo da ostvarim u Crvenoj zvezdi. Ja sam u to vreme bio spreman da potpišem doživotni ugovor sa klubom. I da završim karijeru tu. Pare me uopšte nisu zanimale, za bilo koji novac bih potpisao doživotni ugovor sa Zvezdom. To garantujem", započeo je 27-godišnji štoper priču za Mozzart Sport o tom periodu u Zvezdi i nastavio.

"Imao sam ugovor 3+2 godine. Odradio dve godine i onda sam bukvalno, u najmanju ruku, prinuđen da odem iz kluba. Da se najblaže izrazim. Malo bolna tema za mene. Sad mi je jako drago što je Zvezda vrlo ozbiljan klub. Pogotovo u Evropi gde godinama igraju ozbiljnu ulogu u evropskim takmičenjima. Što ima uvek Zvezdine dece i što će ih, nadam se, još više biti. To je prava perspektiva za sve klubove. Znamo svi da ne mogu sav teret da iznesu klinci, ali im treba davati šansu. Ja je tada nisam dobio, a mislim da je trebalo. Iz ove perspektive to je prelepo poglavlje moje karijere, ali verujte mi jako bolno."

U Zvezdi je proveo dve godine, a rastanak je usledio 2015. godine kada je na klupi sedeo Nenad Lalatović.

"Sa Lalatovićem imam odličan odnos. On je mene, bukvalno i vratio u život. Prvih šest meseci sam igrao kod Slaviše Stojanovića, pa sam posle toga išao na pozajmicu u Spartak Suboticu. Vratio sam se, a Lalatović mi je dao šansu. Iskoristio sam je svojim igrama, i njemu ništa ne mogu zameriti. U to vreme imao nekih četrdesetak utakmica za prvi tim. Dakle, u neku ruku sam bio i formiran mlad igrač. Nisu hteli da me istrpe i da mi daju još neku šansu kao nekome ko je dete kluba. Rekli su 'Možeš da ideš, ili da ostaneš, ali nećeš igrati'".

IMAO SAM NENORMALNU PODRŠKU SAIGRAČA, PAVIĆEVIĆ FUDBALSKI OTAC

Dotakao se i toga od koga je imao podršku, a od koga ne…

"Ja sam od saigrača imao nenormalnu podršku. Najviše bih izdvojio Nenada Milijaša koji je tada bio kapiten, Džonija Mijailovića koji je bio zamenik, zatim Sava Pavićevića mog fudbalskog oca što se tiče štoperske pozicije. Nejca Pečnika, Dragana Mrđe, Daude... To su ljudi koji su mi mnogo pomagali i davali mi mnogo veću podršku nego ljudi od kojih bih trebao da imam veću kao mlad igrač i kao dete kluba. To me je zabolelo. Svi znaju koliko ja volim Zvezdu i u taj klub bi se svako vratio. Takođe, svi znaju kako sam teško podnosio poraze i sve greške koje sam tada pravio, i kroz šta sam prolazio".

Za vreme provedeno u prvom timu, odigrao je blizu 40 zvaničnih utakmica. Svakako, izdvaja one najdraže.

"Bukvalno se sećam svake utakmice i svakog minuta odigranog za klub. Sećam se debija na Marakani, protiv Islandskog IBV-a u kvalifikacijama za Ligu Evrope. Pun stadion. Deset godina pre toga bio sam u omladinskoj školi i maštao o takvom debiju. Neverovatan osećaj. Takođe, derbije sve pamtim. To je priča za sebe. I ovde svima o tome pričam. Celi život se trenira za takve utakmice", priča Lazić.

Je li bilo govora o tvom povratku u Crvenu zvezdu?

"Bilo je govora o povratku. To je bilo kad sam igrao u Turskoj. Nismo našli zajednički jezik iz razloga što sam ja bio malo i povređen. U tim razgovorima sam osetio da nisam baš toliko dobrodošao kao neki drugi igrači. U smislu da me toliko žele, da će sve uraditi da me dovedu. Nije tu bilo pitanje para niti bilo čega. Svakako, tada u Zvezdi nisu bile plate kao što su npr. sada, a druga stvar je razlika između domaćih i stranih igrača. Kad se Zvezdino dete vraća u Zvezdu, to je za njega najveći mogući trenutak u karijeri. Bar sa moje tačke gledišta".

Iz Zvezde je otišao u Rusiju. Anži koji je u to vreme hteo da bude imperija tamošnjeg fudbala i dovođenjem igrača koji bi mogli da kvalitetom preotmu primat koji su držali CSKA i Zenit.

"Dobio sam ponudu iz Anžija. To je bilo posle onog perioda kada su tamo bili Roberto Karlos i Samuel Eto. Gazda je bio isti i sve je ostalo bilo isto. Jedno lepo iskustvo za mene. Malo teži grad za život što se tiče stranaca, ali sam odigrao dosta utakmica. Sa mnom je u paru igrao Aleksandar Žirov, koji sada igra u nemačkoj drugoj ligi i mi smo u tom trenutku bili među pet štopera u ligi. Bili smo najmlađi štoperski par u ligi ali smo igrali odlično".

Usledio je odlazak u Tursku. U Alanju i Denizlispor.

"Nadao sam se tada boljim ponudama, ali bilo je tu problema i sa menadžerima i sa svime. Dobio sam ponudu iz Turske i otišao sam tamo. Međutim, nisam se puno zadržao".

Turbulentna karijera svakako je umnogome uticala i na status u reprezentaciji Srbije, gde je kao igrač Zvezde bio redovan član omladinskih selekcija.

"Mnogo polemike i pompe se tada dizalo i to se odrazilo i na reprezentaciju. Ja sam iz nacionalnog tima sklonjen na neki jako čudan način. Sve moguće selekcije sam prošao, sve moguće pripreme, ali kad dođe neko takmičenje ja jedini ne dobijem poziv. Navodilo se da sam bio povređen - a nisam bio povređen. Govorilo se da nemam utakmica u nogama - a od mogućih 30, ja sam odigrao 25. To su za mene glupi razlozi. Bunio sam se, ali to je najviše štetilo meni".

Karijera koja je zasigurno mnogo obećavala i koja je mogla dosegnuti mnogo veće visine. Ipak, sudbina je bila takva. Kada bi mogao nešto promeniti u karijeri Lazić je kratko prokomentarisao.

"Ostao bih čitav život u Zvezdi. Mada to nije bilo do mene".

Trenutno, Darko Lazić odrađuje drugi mandat u fudbalskom klubu Sarajevo, koje je imalo sezonu za zaborav. Odigrao je 16 utakmica uz dva postignuta gola.

"Svakako loša sezona za nas. Sarajevo je veliki klub, gde je uvek cilj dupla kruna. Mi nažalost nismo uspeli ni jedno ni drugo, a nismo ni izborili Evropu. Sigurno da je ovo razočaravajuća sezona za sve, ali nadam se da ćemo od naredne sezone uspeti da popravimo utisak".

Ovo je za njega drugi mandat u Sarajevu, budući da je u bordo taboru bio u sezoni 2018/2019, kada su pod dirigentskom palicom Husrefa Musemića uspeli da osvoje duplu krunu.

"U odnosu na prvi period u Sarajevu promenile su se neke stvari, kada je reč o samom funkcionisanju kluba. Što se tiče navijača ja nikada nisam imao problem sa njima. Ja njih poštujem, oni mene i to je to. Koliko god ljudi pričali, Premijer liga nije baš toliko slaba. Liga je jaka, ali je najveći problem infrastruktura, tj.tereni. Krenula je priča o nekim ulaganjima i nadam se da će se to ostvariti, jer kada se promene tereni, sigurno će doći i do poboljšanja kvaliteta fudbala u BiH", završio je Darko Lazić priču za Mozzart Sport.

Mozzartsport