” Belaj je voditi Zvezdu! “

Kažu da se gospodstvo ne uči, da se sa tim rodiš. Kažu, ali gledajući pojavu Amara Osima, naslednika legendarnog Štrausa sa Grbavice Ivice, teorija o tome da se sve nosi iz kuće dobija potvrdu u praksi. Možda kao trener neće dostići visine slavnog oca, ali pojavom aktuelni strateg sarajevskog Željezničara spontatno demonstrira da je pripadnik plemenite fudbalske loze.

Zna da drži pažnju, kada priča o fudbalu kao da priča o životu. Nakracan je van “guglovskim” znanjem što je u savrmenom dobu ozbiljan kvalitet. Tokom priprema u turskom Beleku nekadašnji vezista tima sa Grbavice vreme dokolice kratio je u mnogobrojnim razgovorima sa beogradskim novinarima. Bilo je tu i legendarnih anegdota, teških reči o ljudima koji ga okružuju, sećanja na nekadašnja vremena, ali i preseka trenutnog stanja od Vardara, pa do Triglava.

Jeste Sarajevo, dok je postojala avnojovska Jugoslavija, bilo kulturni centar, ali svestan je Amar Osim da su trenutne prestonice, makar što se fudbala tiče, Beograd i Zagreb. Zbog Zvezde, Partizana i Dinama koji su bili učesnici evropskih takmičenja.

“Jeste to lepo, ali nismo nigde u odnosnu na Evropu. Realno, nismo nigde. To što rade Zvezda i Dinamo su incidenti. Incidenti u smislu da su ti neke druge stvari omogućile da postigneš to što si postigao. Dinamo je postigao ne zbog toga što je imao dobru ligu, već zbog toga što je imao sposobnog čoveka, koji je napravio neku dobru priču, Rijeka je postigla zato što je imala sponzora”, poručio je Amar Osim.

Često je tokom prošle i pretprošle jeseni najuspešniji trener Željezničara u novijoj istoriji boravio na Marakani. Uz pomoć prijatelja Sime Krunića nabavljao je ulaznice za mečeve u Ligi šampiona.

“Zvezda je postigla dobre rezultate, jer ima Vučića. Imala je i odličnog trenera. Ovaj novi ne znam kakav je (Dejan Stanković prim.aut), znam kakav je bio igrač, ali ne znam kakav je trener. Iskreno, Zvezda je najveći klub na ovim prostorima, ima najviše navijača, realno je država u državi. Svaka čast na svemu, odličan rad, odličan trener, ali teško da bi sve ovo uradila da nije imala pomoć sa strane. Nemojmo da se zavaravamo, nije to došlo iz kvaliteta domaće lige, pa se nešto izdiglo”.

Ponavljao je da rečima o predsedniku Srbije nije želeo da devalvira radi ljudi u Ljutice Bogdana.

“Mogao je da dođe državnik koji ne ulaže u sport, neki papak, pa da Zvezda, a ni ostali klubovi ne dobiju ništa. Vučić je neke pare preusmerio u sport. Ne samo u fudbal. I u košarku je isto ulagao, ali lakše je bilo u košarci, jer je potrebno manje para. Ako imate pomoć sa strane potrebno je da znate šta radite, da imate znanje. A ljudi u Crvenoj zvezdi su znali da iskoriste dati trenutak i prelome u svoju korist”.

Sa njegove tačke gledišta Crvena zvezda je u poslednje dve godine postigla maksimum maksimuma. Ipak, ne krije da je očekivao za nijansu bolju Zvezdu u obogodišnjoj Ligi šampiona.

“Koliko sam video u Zvezdi u Ligi šampiona i u Srbiji nije igrala ista ekipa, što je pomalo i smešno. Najbolji u Srbiji u zadnjih nekoliko godina mi je Radonjić. Ima tu trkačku moć. Bolji je bio od svih, pravio je ogromnu razliku i u međunarodnim mečevima,  zbog toga je i napravio transfer. Najbolji od ove nove generacije bio je Marin. Plaćen je, ali je doneo nešto što je nedostajalo. Rutinu, kvalitet, znao je da prelomi na stranu Zvezde. Više mi se sviđala Zvezda dok su ovi “jugovići” igrali. Ovi igrači na “ić”. Iz komšiluka ljudi, obični igrači. Sad su dovedeni nekakvi Španci, nekakvi… ne znam, ne osećam u vrstu kohezije”.

MILOJEVIĆ JE NA NAŠ NAČIN PREVARIO JANG BOJS, RADONJIĆ NEŠTO NAJBOLJE ŠTO SE POJAVILO U SRBIJI

Imao je zanimljive anegdote sa našeg najvećeg stadiona Amar Osim.

“Nekada je voditi Zvezdu veliki belaj. Publika stalno traži više, ponekad i nije realna. Sećam se meča protiv Napolija. Ovi frajeri iz Italije su to olako shvatili. Čekali su šansu, previše verovali u sebe. I onda dok ti dlanom o dlan vreme se izvuče. Onda ih malo uhvatiš na našu balkansku foru. Malo ima lopte na atletskoj stazi, malo nema... I kraj... Međutim, ja ushićen zbog remija protiv Napolija, okrenem se oko sebe i ima šta da vidim. Jedan navijač trlja ruke i kaže da se sad ide po bod u Parizu. Prosto neverovatno”.

Veliki kompliment je Amar Osim uputio Vladanu Milojeviću.

“Ona utakmica protiv Jang Bojsa... To je primer kako frajerski možeš da prevariš jačeg od sebe. Ne mnogo jačeg, ali bržeg svakako. Ovde u Beogradu se maksimalno igralo 35 minuta. Govorimo o čistoj igri. Prekid, malo uguši, malo sakri loptu... Sve je to legitimno. I na tome stručnom štabu Zvezde svaka čast. Nije onda tu u pitanju sreća, nego ideja. To je desetka, ali šta ćeš ti kada igraš protiv PSŽ-a ili Bajerna. Možeš ti da nacrtaš sve, ali kako da zaustaviš Nejmara koji na 30 metara pravili razliku od 15. Ili uzme čovek i pogodi slobodnjak sa 30 metara”.

ČETIRI KLUBA U VRHU, DELI IH DVA BODA - TO JE U SRBIJI NEMOGUĆE

Period proveden u Turskoj je idealan da se prosipaju deplasirane teze o regionalnoj fudbalskoj ligi. Osim je u tom slučaju realista.

“Regionalna liga moguća je u teoriji, u praksi baš i nije. Potrebno je mnogo vremena da se organizuje, ali ima tu i drugih argumenata, koji su važniji. Evo i košarka se igra u regionalnoj ligi bez gostujućih navijača. Zamislite tek u fudbalu, sumnjam da je moguće. Dugo su ljudi mislili da je to jedini način da se klubovi snađu, izađu na površinu. Međutim, po Zvezdi i Dinamu vidimo da nije tako. Ako budu pametni, mogu dobro da nastave. I to je otprilike realnost – da se vrte tu, pokušavaju da igraju Evropu, svake treće godine plasiraju se u Ligu šampiona, prodaješ igrače, da pobediš Liverpul svakih deset godina. Na to smo predodređeni. To je maksimum. Ne vidim kako bi u ovoj konstalaciji moglo da se desi nešto da se ta situacija promeni na bolje. Ide se ka tome da Ligu šampiona osvajaju, a rekao bih i igraju samo klubovi iz Liga petice”.

Osim će ove godine sa Željom biti učesnik dugačke i neizvesne šampionske trke u Bosni. Sarajevo je lider, bod manje imaju Želja i Borac iz Banjaluke, tu je i Tuzla Siti.

“Teška trka, četiri kluba su u dva boda razlike. Atipično prvenstvo za region, mada nije ni kod nas uvek bilo tako. Bilo je dva puta u poslednjih četiri pet godina budu ovako blizu. Niko nema ni dupli broj bodova u odnosu na broj utakmica. Znam da bi to u Srbiji bilo smešno, da iz 18 kola niko nema ni 36 bodova. Ipak, u normalnim ligama, kao što je naša, to je normalno. Niko ne zna šta će biti. Svi se nešto pojačavaju, svi nešto očekuju. Znate kako je, nova sezona, novi ljudi, može se okrenuti i ovako i onako. Ne možete da predviditi…”.

Tu je i Zrinjski kao najjači adut Hercegovine.

“Poslednjih četiri, pet godina borili su se Zrinjski, Sarajevo i Željo koji ništa nije osvojio poslednjih godina. Zrinjski je u poslednjih šest sezona osvojio četiri titule. Niko nije favorit. Zrinjski ne sme reći – mi smo favoriti. Nisu ni po tradiciji ni po navijačima ni blizu Želje i Sarajeva. Sarajevo je osvojilo prošle godine duplu krunu. Sad su startovali kao favoriti, pa nije to baš tako. Gadna je kod nas liga, nije kao kod vas. Mnogo više faktora utiče, geopolitičkih. Nije to u Srbiji slučaj”.

Posebno zanimljiv je slučaj banjalučkog Borca. Nekadašnji osvajač Kupa je praktično vaskrsnuo posle drugoligaških dana.

“U Srbiji se teško može pojaviti klub iz druge lige, bez obzira što je Borac neoporavdano otišao u drugu ligu, pa da se vrati, uloži i bude u vrhu. To je u Srbiji nemoguće.Na Borac gledam kao na nešto pozitivno za naš fudbal. Neko je iz nekih motiva, nije to sad bitno, napravio dosta para ili dobio, nije ni to bitno, rešio taj novac da uloži u fudbal. To može samo biti dobro za naš fudbal. Mi ostali moramo se malo više pokrenuti, možda nas natera da mi nađemo nove sponzore ili mudrošću i znanjem da kompenzujemo neke druge stvari, kad već novac nemamo”.

Kubure u Bosni i Hercegovini sa infstrastrukturom. Zavide Srbiji na tom planu, pa onda možete da zamislite koliko se muče tamošnji klubovi. Novca u većini klubova nema.

“Niko kod nas nije napravio transfer jači od milion evra i to je isto bila neka mućka. U Srbiji koliko vidim transferi idu i do deset, 15 miliona evra. Razlika u kvalitetu definitivno nije tolika. Ni u kvalitetu igrača ni lige. Ali malo liga, malo marketing, malo veze, malo mućke”.

Osim direktno upire u još jedan problem sa kojim se suočava fudbal u Bosni.

“Nemamo talentovane igrače. Sad da kažem da imamo nekog mladog, da ga svi znaju, nemamo. Naši najbolji igrači su već iskusni. U Sarajevu, kod nas, u Zrinjskom.U Borcu je Vranješ najbolji igrač, ubedljivo. Po učinku, po uticaju na ostale. Nemamo nekog mladog da se pojavio. A i da se pojavio, ne ostaju naši igrači dugo u Bosni. Čim je malo interesantniji, ode sa 19, 20 godina. A nismo mi toliko jaki da se o tim igračima priča”.

IVICA PO CEO DAN GLEDA FUDBAL

Na Grbavici najviše veruju u hrvatskog špica Lendrića, kao i bivšeg vezistu Leha iz Poznanja Štilića.

“Najbolji igrač lige je Štilić. On igra kod nas. To su sve neki igrači koji su bili vani, pa se vratili. To je donelo kvalitet, iskustvo, ponašanje. Drugačije se ponašaju, imaju drugačije navike, oseti se razlika, kako pistupaju treningu, koliko paze na sebe, oseti se razlika”.

Na kraju Osim se dotakao i oca Ivice.

“Otac, ravna linija. Za svoje godine je dobro. Sve živo prati. Ima sve kanale, i naše i strane. Šta će drugo raditi, nego gledati utakmice. Zanima ga šta se dešava u Partizanu. On je tamo bio samo deset meseci, ali je bio primljen na neverovatan način. Bez obzira na to kako se završilo, on uvek spominje kako je to bio lep period njegovog života. Beograd mu je bio kao druga kuća. Posle toga je samo jednom bio u Beogradu, kad je Miljan Miljanić umro. Smešno je to, živiš u Beogradu, odeš tamo 150.000 puta, neke stvari se dese i posle toga više ne odeš. Ne bi ni otišao da Miljan nije umro. Mada nikad ništa loše nije rekao za Beograd, niti je imao razloga. Žao mu je bilo i kad je Santrač umro, ali nije mogao da ode. Pogodilo ga je to, ali nije mogao. Ne verujem da će ikad više i otići u Beograd”, jasan je Osim.

Mozzartsport